А све је у Плану акција за 2010. годину изгледало уобичајено, рутински - «13. јун – излет у прашуму Перућицу, Тјентиште – Фоча» ... Али, овај пут се хоће нешто више – прошлогодишњи излет је био сувише лаган, бисер Перућице – водопад Скакавац је остао у даљини. Одлука је да се овај пут иде ван обиљежених стаза пратећи ток Перућичког потока до подножја водопада.
Због лошег времена и високог водостаја Сутјеске, термин је помјерен за 20. јун. Састанак на базену у Бреговима 15. јуна, договор и план пута. Треба прегазити Сутјеску код ушћа Перућичког потока, а даље – какав је пут – нема га, треба га тражити на терену. За утјеху – ако нема пута има змија (црни поскок – «игманац»), и других становника прашуме. Није искључено да сретнемо и медвједа – надамо се биљоједа!
Окупљање и полазак у недељу у 6 сати, укупно 14 планинара. На старту – разочарење – заказала је љепша половина «Вучјег зуба»! Пауза у Гацку, почиње киша, у Требињу невријеме, али настављамо.
Око 9 сати стижемо на одредиште, на пола пута између Сухе и Тјентишта. Прелазимо преко Сутјеске, вода преко кољена, хладна и брза, за сваки случај прелазак је осигуран конопом. Брзо се спремамо и настављамо, након 30 – так метара прелазимо преко ушћа потока и настављамо узводно. Терен је изузетно тежак, влажност ваздуха велика. Основно правило – на којој год страни потока био, друга страна изгледа много повољнија за кретање!!!. Прелазимо преко потока користећи провјерену технику СКНК (са камена на камен) обогаћену зачином «бућ». Како одмичемо, терен постаје све тежи, обале (ако тако смијемо назвати) све стрмије и неприступачније, камење се осипа, на једном мјесту Марко осигурава успон конопцем, све чешће газимо поток упадајући преко кољена у воду.
Након скоро четири сата пробијања, фантастичном брзином од око 1 км/х стижемо у подножје Скакавца. Уска трака воде стропоштава се низ 75 метара високу стијену. Сваки коментар или покушај описивања је сувишан, једноставно остајемо без даха. Почиње киша, али ни она не може да нам поквари угођај. Кратак одмор, фотографисање (сад не треба зум!) па крећемо назад, само што се сад више држимо потока, не обазирући се на дубину, силазимо низ каскаде, водопаде, газимо кроз јазове, све чешће користећи «бућ» технику. Бар 30 – так пута прелазимо са једне на другу обалу. Око 15,30 долазимо на Сутјеску, прелазимо на лијеву обалу, Мрки упада у воду, наравно, ту су дежурни душмани (укључујући и мене) да то фото и видео документују.
Уморни, мокри и прљави излазимо до возила (е шта ли само мисле путници из возила у проласку кад нас виде овакве?), краћи одмор, пресвлачење и полазак за Требиње. Наредну седмицу сабирамо утиске, сушимо обућу (одлично се показала, добро држи воду – изнутра), пијемо аспирине, и... планирамо кад ћемо поново истим путем.
А дотле – да смо здраво!
Извјештај написао: Мирослав - Мишо Ковачевић
галерија фотографија - Перућица 2010 - кликни!
видео - Перућица 2010 - кликни !
