Проклетије. Бјешкет е Немуна. (Bjeshkët e Nëmuna.) Простиру се у три земље и чине природну границу између Црне Горе, Србије (Косово и Метохија) и Албаније. Горостасни масив на југоисточном рубу Динарског планинског система, дуг око 650 км и површине око 3.500 kм², даје му и највећи врх. Језерски врх (Maja e Jezerces) у Албанији, највисочија је тачка Динарида, којoм се они уздижу на 2.692 мнв. Иначе, Проклетијски масив нема неку централну групу врхова и сав је начичкан оштрим врховима са суровим кречњачким литицама, који закриљују долине са разиграним планинским ријекама и тиркизним глечерским језерима…
А на крају те Долине језера, која води на Маја Језерце, дакле већ на подручју Албаније – налази се и Маја Бојс (2.461 мнв), врх на који се рјеђе иде. Међутим, у склопу редовног љетног похода ПД „Вучји зуб“ на Проклетије (26-28. 07.2013.), предсједник је ове године повео шест „зубића“ управо на тај врх. Иначе, Маја Бојс је највисочији у тој Шокиста (Scokista) групи проклетијских врхова. смјештених између краја Ропојанске долине, бивше војне карауле Застан и Долине језера. Пошто ту Шокиста групу надвисује 65 м, многи Маја Бојс сматрају и засебним врхом. Планинари га, у том дугом пјешачењу од Вусања (или 7 км краћем од бивше војне карауле Застан), најчешће прођу јер им је циљ највећи врх Проклетија и Динарида. Али, као што неко добро примијети: „Ко погоди циљ, промаши све остало!“ А не испевши Маја Бојс, промашили су најшири и најљепши поглед на Проклетије…
Ма не само најљепши поглед, пропустили су сву силу погледа на бројне проклетијске врхове и ништа мање него небеске панораме на све стране… Ускратили су својим очима да виде како ти проклетијски врхови стоје око Маја Бојса као војска са заставама. Сви онако горопадно лијепи и уједначено високи, али се појединачно истежу до крајњих граница; као да сваки тежи да оштрим трзајем врха пристигне или одмакне мало од сусједног војника…
Гледајући с Маја Бојса, с једне стране се виде Долина Тет и албански Каранфили, са највећим врхом Штикут (2.554 мнв); па један до другог, окружују га врхови: Маја Малисорес (2.490 мнв), Маја Поплукс (2.569 мнв), Маја Језерцес (2.694 мнв), Маја Кокервхаке (2.508 мнв). Даље настављају црногорске Проклетије: Маја Росит (2.524мнв), највећи врх масива Бјелича; па Маја Колате: Добре (2.528 мнв) и Зле (2.534 мнв), потом Подгоја (2.021 мнв), а виде се и сви ти црногорски Каранфили: Љуљашевића (2.241 мнв), Сјеверни врх (2.460 мнв), Јужни врх/Зловрх (2.441 мнв). Још свуда вире и многи мањи врхови, али ко ће то све похватати…
Углавном, заставама својим закриљују ти сурови врхови Долину Ропојане и Буни Језерце Долину (Долина језера), названу по два највећа, од укупно шест језера. Те заклоњене и кречњачким литицама омеђене долине гледате одозго као на длану, просто вам боду очи својом тиркизном водом! Још видите како та Шокиста група врхова чини природни зид који раздваја двије прекрасне долине. Па ни то није све! Један од најупечатљивијих призора који вас горе дочека је и чудесни гребенски зид Маја Бојса, којим се излази на сами врх. Та стјеновита ивица којом прелазите посљедње десетине метара, док вас стрмоглави понори ћутке прате и слијева и здесна. Све до самог врха који вам завиче слободом…
Коначно на 2.461 мнв – могла сам да одговорим само благодарењем! Суштом захвалношћу Богу, тим прекрасним Проклетијама које су ме пустиле у своја њедра, Милијани, Игору, Воју, Јањету и Фићи – „зубићима“ који су ме повели на тај успон и чекали на врху и 45 минута, нарочито предсједнику који ме је пратио на опасном дијелу кулоара. Иако сам ја одбила његову помоћ и сасвим слободно могу рећи да сам се испела како сам знала и умјела, морам признати да је сам појам предсједник-у-близини имао извјесну важност…
Као што је очито из написаног, ма колико објективно почела извјештај о Проклетијама, у неко доба то постане нешто сасвим лично. Па такав вам је мој однос сa Проклетијама и ту нема помоћи! Зато и нисам намјеравала да пишем извјештај о успону на Маја Бојс. Лична ствар и готово! Али је то предсједник затражио од мене још при повратку с врха, на Застану…
А како је уопште дошло до тога да ја пењем Маја Бојс, кад сам још у Требињу рекла предсједнику да је то претешко за мене и да ћу пењати нешто лакше. Тамо гдје ме Проклетије пусте, убијеђена да ће то оне саме уготовити; као и „Хамдову стазу“ прошле године. Поготово сам била спремна за неки нови врх јер сам „прогуглала“ мало „Хамдову стазу“ и нашла само термин од 8.августа, у склопу бајрамских свечаности. Међутим, у планинарском дому „Бранко Котлајић“ у Гребаји били су само неки Чеси. А умјесто успона на врх, позвана сам у шетњу до оног извора на 1.600 мнв и боровнице! Надам се да можете замислити колико сам се превртала у врећи прије коначне одлуке, вјероватно до иза поноћи….
Изгледа да је моја одлука пала скоро у исто вријеме кад је др Владо сазнао да ће и те суботе бити „Хамдова стаза“ (и испели су Тања и он Попадију, Талијанку и Маја е Цан), али је то мени остало непознато. На сву срећу, јер да сам могла бирати, не бих испела Маја Бојс. Али за мене није било бирања. Било је само „Да“ или „Не“ Проклетијама! Заспала сам тек кад сам осјетила нијему сигурност да требам прихватити изазов Маја Бојса…
Устајање у 5 и брзо спремање. Истина, предсједник ме упозорио да је то претешко за мене, да се ради о другој држави и да ћу им направити проблем ако не могнем даље. С обзиром да је то већ одлучено око поноћи, само сам примила к знању да морам издржати до краја…
Прво вожња до Вусања, па бодри полазак у 06:40 из долине Ропојане, са 950 мнв. Загријавајућих 7км макадамом до Застана, уз скоро неосјетно савладавање 400 м висинске разлике. Мир сунчаног јутра и одмор у Застану око 7:3о, код окрепљујуће застанске чесме. Онда опет успон, али у завојима, кроз листопадну шуму, таман да вас обрадује положенија стаза и отварање видика по изласку из шуме…
Нисмо носили GPS па уопште не знамо колико смо километара прешли, али по фотографијама знамо да смо у 08:50 били на превоју и граници с Албанијом, дакле 2 h и 10 ‘ жустрог хода од поласка. Послије граничног камена без граничара и празног бункера из неког другог времена, ушли смо у долину са 6 глечерских језера у низу, којом води стаза до Маја Бојса. Таласаста стаза којом се све вријеме пење, али ненапорно, због смјењивања узбрдица и низбрдица. Уз редање очаравајућих видика: тиркизних језера у којима се огледају зелене падине, кречњачке литице, заостали сњежници који се понегдје спуштају до воде… Упијајући ту скривену љепоту
Проклетија, радосно смо прешли још 600 м висинске разлике до одвајања за Маја Бојс, на 1.950 мнв. Укупно смо прешли већ 1.200 м висинске разлике, али без великог напора Још „само“ 500 м до врха. Иако стрма, травната падина уз Маја Бојс није дјеловала страшно. Само око 150 м кречњачког кулоара, којим се излази на врх. Али, као што већ описах, вриједило је труда…
Силазак низ кулоар био је, наравно, нешто тежи и спорији. Али кад сам дохватила оне штапове које су ми Проклетије убрале и осушиле управо за ову прилику, пошто сам заборавила планинарске у шатору – мислила сам да сам одрадила главни напор! С пристојним заостатком. Што у основи и јесте тачно, али ми је силазак са низ ону стрму падину био неочекивано спор. Још спорији ми је био силазак низ Долину језера, под врелим сунцем, гдје је екипа имала времена чак и за купање на посљедњем језеру. Па су ме морали чекати и код застанске чесме, мада је Милијана ишла са мном. А чекали су ме и послије макадама…
Углавном, у Гребају смо дошли у 18.00 часова, тамо потрошена топла вода и нисмо се није могли истуширати, а никоме није ни било до вечере. Сутрадан повратак и „чађо“ дискусија до Требиња. Признато ми је да сад пењем прилично добро, али да силазим без конкуренције споро! И још штошта, заслужено и покусано…
Довољно снажно да на крају вожње закључим: Хвала вам што сте ми приуштили Маја Бојс и најљепши поглед који сам у животу видјела. Благословите ми оно чекање јер сам уложила крајњи напор и помјерила сам своју границу, али ми то без вашег опроштаја није комплетно. И хвала вам на овом повратку са приговорима јер сте ми дали савршен разлог да вјежбам оно што досад нисам вјежбала – бржи силазак…
Извјештај саставила: Весна Кешељ
Видео са успона на Маја Бојс:
0 коментара