Јастребица преко Бијеле горе

Данас доживјесмо Орјен у најљепшем издању. Бјеше као нека млада, сав окићен и мирисан од разнобојног планинског цвијећа, љековитих трава и шумских јагода по пропланцима. Импресија... Док газимо по влажном, лишћем покривеном тлу кроз прелијепе шуме букве, јеле и мунике удишемо свјеж ваздух окупан јучерашњом благом кишом, а утисци се смјењују. Час као да смо у прашуми Перућици међу стаблима високим 50 метара, па на моменат у некој густој јеловој шуми у Босни ( на Трескавици нпр.), а потом опет у суровом кршу међу старим знанцима - древним орјенским муникама.

Смјенују се шуме, травнате ливаде и голи крш - толика разноврсност, да не повјерујеш. Заиста је Бог био дарежљив кад је стварао ову планину.  Друштво одлично, нас девет планинара „Вучјег зуба“, сви весели, у разговору и шали и не осјетисмо пут до врха Јастребице. Успут смо свашта занимљиво видјели. Орјенску Худику, ендем ове планине, па разне непознате али дивне врсте цвијећа, фасцинатну кршевиту плочу величине стадиона. Пила се вода из каменице, јеле се шумске јагоде, а пробали смо јести и једну врсту сјекавице. И била је укусна. Неки су сакупљали хајдучку траву (спориш), кантарион, мајчину душицу, а од Срлета смо чули да је сок од спориша супер (надам се да ће га неко од данашњег друштва и направити па да пробамо )

Занимљиво је што још увијек има снијега на поједним дијеловима планине (јул је мјесец!). Доста брзо смо изашли на врх,а након редовног фотографисања и клопе кренули смо стрмом падином назад. Успут смо наишли на вјероватно највеће примјерке мунике на Орјену. Једна старина, по нашој процјени муника стара преко 1000 година, послужила нам је као позадина за незаборавно фотографисање. Успут смо нашли и богата налазишта гљиве буковаче па је на крају пута услиједио и роштиљ од истих у ловачкој кући.  Ах, каква посластица... (хвала Јање!) На повратку кући свратили смо до извора на путу према Скочигрму и освјежили се одличном водом. Подобрано напуњених менталних батерија а богами и стомака, задовољни смо се вратили у Требиње негдје око 16 сати.

Поздрав свима и Да смо здраво!

Славенко Вукасовић. ·

Posted on July 7, 2013 .