Зимски успон на Зубачки кабао - Орјен

ИЗВЈЕШТАЈ, 28.02.2010. године

Чланови ПД "ВУЧЈИ ЗУБ" који су учествовали на успону:
Укропина Марко, Миливојевић Срђан, Будинчић Жарко, Судар Озренко

06:30 часова
Кренули смо из Требиња према Ублима гдје би требали оставити ауто, и кренути према Орјену.

Јутро је било прохладно и мало облачно. Долазимо на Убла и остављамо ауто, јер даље нисмо могли због све већег снијега. После спремања опреме крећемо према Добром долу гдје планирамо краћи одмор пред успон. Крећемо се по веома залеђеној стази што нас радује, јер једино тако можемо изаћи на врх Орјена. Вријеме је било одлично, крећемо се веома брзо, јер залеђена стаза нам одговара. Долазимо у Пирину пољану гдје се фотографишемо и уживамо у прелијепом погледу на Вучји зуб и Орјен. Крећући се према Добром долу наилазимо на двије огромне лавине из правца Јастребице.

Фотографишемо лавине, које су искрчиле много дрвећа и језиво изгледа. Снијег је све већи и већи, и износи од 1-2 метра а на појединим мјестима је и већи. После 2 сата хода стижемо у Добри до који изгледа прелијепо. Након краћег одмора и стављања дереза, крећемо опрезно према врху. После пола сата хода доносимо одлуку да Озренко одустане од успона јер неме дерезе и било је немогуће и опасно да настави. Настављамо даље, снијег је огроман, маркације се не виде, али познавајући терен немамо проблема. Указује се пред нама врх који изгледа језиво и на први поглед немогуће за попети. Сво вријеме разговарамо међусобно и договарамо правац кретања. Долазимо до мјеста гдје се спаја пут са Прасе који води даље ка врху. Покушали смо изаћи, али убрзо одустајемо јер је немогуће изаћи због леда и опасности од клизања. Одлучујемо да се спустимо мало ниже и са лијеве стране избјегнемо ту литицу. Тај план нам успјева и савлађујемо опасну дионицу која ће се касније испоставити као лака, шта нас је горе чекало. Излазимо на један гребен и гледајући према врху договарамо шта даље. Гледамо уз веома опасну литицу, и доносимо одлуку да наставимо даље до једне греде и да коначно одлучимо дали излазимо или не. Уз опрезно и веома ризично кретање излазимо и одлучујемо да наставимо. Марко креће лијево, а Жика и ја крећемо према врху, и у једном тренутку схватамо да се не можемо вратити тим путем. Гледамо само испред себе, јер је испод нас огроман амбис и било би фатално клизнути се. Корак по корак и не окрећући се излазимо на гребен, и испред нас се појавио Орјен. Излазимо на врх након 2 сата и 30 минута из Доброг дола. Дочекао нас је снажан вјетар на врху и једва успјевамо да се фотографишемо са заставом Вучјег зуба.

Поглед је невјероватан, и жао нам је што нисмо могли дуже остати. Нисмо честитали једни другима, јер смо се бојали како и на коју страну да сиђемо са врха. Размишљамо да идемо према дому на црногорској страни, али одустајемо од тога, јер нисмо имали комуникацију са групом из Доброг дола која је дошла иза нас накнадно, а који су нас очекивали. Гледајући са врха одлучујемо да сиђемо у долове иза Бугање греде. Опрезно се спуштајући уочавамо трагове дереза, и у даљини смо угледали двојицу планинара из Црне Горе. Јавили смо им се јер ми идемо према Бугањој греди, а не према њима. Силазак је протекао добро и већ нам је лакше, јер смо избјегли опасне литице. Излазимо на кланац и испред нас се указао Добри до, и схватамо да смо донијели исправну одлуку о повратку назад са овог врло опасног успона. После сат и по силаска силазимо у Добри до, гдје се састајемо са осталом групом која нам честита, и тек тада схватамо колико је било опасно. Након тога слиједи окрепљење уз чај и мало ракије, и опуштање уз санкање и дружење са остатком групе.

С обзиром на то да смо недавно учествовали на меморијалном успону на Лупоглав, с правом можемо рећи да је успон на Орјен много тежи и захтјевнији од Лупоглава, а који важи као најтежи у региону.

Миливојевић Срђан

ДА СМО ЗДРАВО !!!

 

Posted on February 28, 2010 .