Зимски успон на Маглић 2010. године

Без обзира на прогнозиране екстремно ниске температуре и повремене падавине одлучено је да се крене и покуша попети нејвисочији  врх Републике Српске, Маглић (2386 мнв).

Екипа од седам чланова (Милорад Јовановић – ПД „Волујак“ Гацко, Драган Радић – ПД „Соко“ Љубиње,  Данко Карић, Озренко Судар, Срђан Миливојевић, Марко Укропина и Игор Шкеро – ПД „Вучји зуб“ Требиње) се упутила у ову авантуру.

Петак 10.12.2010. године

Кренули смо (Данко, Озренко, Срђан и Игор) из Требиња по плану у 05,00 часова. Друга група (Милорад, Драган и Марко) је због обавеза на послу кренула у 13,00 часова, свјесни да ће добар дио пута до Трновачког језера прећи по ноћи.  На Сухој смо били спремни за полазак у 08,00 часова. Ради разрованог пута од предходних киша из Сухе смо на успон пошли од капије покрај магистралног пута. На балваништу смо били након  два ипо сата, а на улазу у Суву језерину за још један сат. На Сувој језерини нас дочекује необичан призор. Наиме Сува језерина је све само није сува. Зараван између Волујака и Маглића је била потпуно потопљена. Одлучујемо да пробамо заобићи новонастало језеро са десне стране преко јако тешког терена, што нам и успјева. На Сувој језерини смо изгубили око два сата времена умјесто планираних пола сата. Но труд се исплатио, на Трновачком језеру смо били у 14,00 часова. Почиње падати ситан снијег праћен вјетром са сјеверозапада. Температура око -10 степени. Одмах смо пошли ка Рудинским катунима у подножју Трновачког Дурмитора и смјестили се у један. Данку и Озренку се јављају здравствени проблеми па су одмах упали у вреће за спавање.

По договору радио станицом  успостављамо везу са другом групом и упозоравамо их на стање у Сувој језерини, свјесни да ће имати великих проблема при преласку око језера јер ће ту дионицу прелазити по потпуном мраку. Срећом по њих снијег који је падао није потпуно затрпао наше трагове па су се некако успјели пробити до шуме испод Трновачког језера. Временски услови су се погоршавали, јака мећава је видљивост свела  на  свега неколико метара па је ова група иако су пошли ка нама била принуђена да се врати и  преноћи у Новичиној кућици покрај Трновачког језера, у којој се не може ложити ватра. Срећом по нас који смо били у горњем катуну покрај катуна смо пронашли дрва и већину ноћи провели у ложењу ватре на огњишту тако да смо температуру у катуну подигли на подношљивих -10 степени.

Субота 11.12.2010. године

Устајање у 06,00 часова. Иако је температура била око -15 степени, освануо је дан као из бајке, небо без облачка, вјетра скоро да нема а сунце је почело да обасјава околне врхове а наш поглед је био усмјерен ка само једном. Озренко се опоравио али Данко није, па одлучује да не иде на успон бојећи се да се стање не погорша. Доручковали смо и одмах почели са припремама за успон, спаковали смо опрему и пошли ка групи  у Новичиној кућици. Ту заједно сагледавамо околности у вези успона. Наиме снијег који је током ноћи падао је јако ситан и сув а пао је по леденој подлози која је остала послије недавних киша што ни најмање није добро за пењање. Драган и Мићо су најискуснији и прилични су скептични. Тако да у једном тренутку има говора да се од успона одустане. Међутим, пада договор да се ипак проба кренути према Шареној ластви и на лицу мјеста да се донесе одлука дали да се пењемо или не. Од успона одустаје и Драган који је у пробијању око Суве језерине имао неколико неугодних падова, срећом без већих последица. Ради свега овога на успон смо пошли тек у 9,00 часова.

Идемо покрај језера које је дјелимично залеђено и улазимо у букову шуму а мало затим и на брежуљак изнад шуме. Напредујемо добро и без већих проблема долазимо на Шарену ластву. Стање  је много боље него што смо очекивали. Око 10,00 часова долазимо скоро до средине Шарене ластве. Подлога је све тврђа и око 11,00 часова стављамо дерезе. Након тога без већих проблема савладавамо потпуно залеђену дионицу до Царевог дола на који излазимо у 12,00 часова. Послије краћег одмора настављамо даље ка нашем циљу све сигурнији да ћемо успјети у намјерама. Око 13,20 часова долазимо на Црногорски Маглић са којег нам се указао и наш највисочији врх. Времанске прилике се погоршавају. Са сјеверозапада надире наоблачење ношено јаким вјетром. Без већих проблема савладавамо кланац под самим врхом а на врх излазимо у 13,50 часова. На врху смо били тек толико да се фотографишемо. Јак вјетар и екстремна хладноћа (температура око -25 степени) су нас принудили да се не задржавамо  дуже од  два минута на врху. Силазак је тежи него што смо очекивали. Услови за кретање немогући. Јак вјетар, видљивост на појединим мјестима свега неколико метара, екстремна хладноћа. Срећом по нас па смо имали „GPS“ уређај (који је појединим тренуцима престајао са радом вјероватно због ниске температуре) па смо некако проналазили правац којим смо дошли. Око 15,30 долазимо до Царевог дола гдје на кратко одмарамо затим настављамо ка Трновачком језеру на које стижемо око 17,00 часова, тачно пред ноћ.

У катуну нас дочекује Данко са шерпом топлог чаја на свеопште одушевљење. Невријеме које је наишло није трајало дуго а након њега је вријеме „омекшало“ па смо у другу ноћ ушли са много вишим температурама. У катуну уз ватру је излазила на +4 степена, док је напољу било око -5 степени. Ноћ проводимо сабирајући утиске и прегледајући фотографије са овога по много чему интересантног успона. Наравно остаје жал што са нама на врху нису биле наше колеге Данко и Драган.

Недјеља 12.12.2010. године

Устајање у 07,00 часова. Након доручка кафа, чај, паковање и сређивање катуна затим спуштање ка другој групи на језеру. Трновачко језеро скоро цијело под ледом. Призор несвакидашњи. Након краће шетње око језера крећемо ка возилима на магистрали до којих стижемо скоро у душку. Заустављање у Гацку и уз кафу још једном сабирање утисака и договори за предстојеће успоне. А до тада ДА СМО ЗДРАВО!

Извјештај саставио Игор Шкеро.  

Видео са овога успона ---> КЛИКНИ!

Ево и података са "GPS" уређаја:

Суха - Балваниште 8400м (кориштена је само једна краћа пречица).

Балваниште - Улаз у Суву језерину 2600м.

Улаз у Суву језерину - излаз из Суве језерине 1800м (као што је  описано у извјештају није се кретало маркираном стазом).

Излаз из Суве језерине - Новичина кућица изнад Трновачког језера 1614м (већим дијелом се није кретало маркираном стазом).

Новичина кућица - Рудински катуни 1456м.

Новичина кућица - врх Маглића 6800м.

Укупно 22670м, што значи да је за три дана пређено 48252м (узимајући у обзир да се релација од Новичине кућице до Рудинских катуна прешла два пута).

Под пуном опремом(која тежи и до 25 килограма) се прешло 31740м, што говори да на овакве успоне могу ићи само психофизички  добро припремљени планинари.

 

Posted on December 13, 2010 .