Понекад се питам зашто, зашто планина има моћ да дира људско срце? ... Проклетије

Прочитала сам једном на интернету извјештај једног планинара који је ходао по  Проклетијама. У његовом тексту стајала је реченица : „Ходајући овим нестварним дијелом планета сјетио сам се једне причице коју сам прочитао у водичу по Високим Татрама, гдје каже да је Бог дао задатак анђелу да разноси љепоте по свијету

и кад је летећи изнад Татри изненадио се како су високе и ударио је у једно брдо како је лупио тако му је та врећа испала отворила се и све љепоте су остале на Татрама, мислим да му је овдје на Проклетијама испало пуно тога.... Кад будем отишао на Татре онда ћу то знати боље.“ Од тада имам  жељу отићи на Проклетије.

10.03.2011.

Чим сазнајем да планинари из Тебиња у оквиру акције “Сјећање на Звонка Блажину“ планирају успон на Маја Језерце, Проклетије, одмах одлучујем да се прикључим њиховој акцији. Четвртак вечер стижем у Требиње гдје су ме дочекали Игор и Срђан. Ту нам се прикључују и два члана из гатачког планинарског друштва „Волујак“ Мићо и Радош. Крећемо из Требиња око 22:30х, уз пут нам се придружују још три члана друштва, Данко, Марко и Жика.

11.03.2011.

Пут нас води преко Црногорске границе, Никшић, Подгорица према Колашину. Овај мали град Колашин изгледа право лијепо у ноћи, обасјан неким свјетинама новосаграђеног хотела у долини планина, тих и миран. Одмичемо од Колашина преко превоја Трешњевик до мјеста Андријевица. Цеста уз Трешњевик је доста уска,  затрпана снијегом с обадвије стране, молимо Бога да нитко не наиђе из супротног смјера јер се немао гдје склонити и не знамо како поновно кренути ако комби стане.Из Андријевице даље преко Плава до малог мјеста Гусиње из којега након пар погрешних смјерова налазимо праву цесту. Али Пашини извори  нам остају с десене стране и настављамо даље према долини Ропојане, мало мјесто Вусање одакле креће успон.

У даљини се већ виде врхови Проклетија покривени снијегом – изгледају прелијепо. Први дио стазе води поред извора Савино Око па даље благи успон уз шуму. Стижемо до нашег првог одредишта старе карауле у којој требамо преноћити. Улазим унутра и мука ми је од прашине, прљавштине итд. И док ја стојим и држим у рукама врећу за спавање Жика и Данко су се распремили и већ кухају јуху на примусу без размишљања о краули.

12/03/2011

Буђење у 1х , спремање и полазак у 2х на успон на највећи врх Проклетија –Маја Језерце који се налази с друге стране границе на територији Албаније. Први дио стазе је успон кроз шуму. Пењемо се у колони, а затим према  граничном камену Б17 и улазимо у териториј Албаније. Пут даље води према југу  кроз долину 6 језера у ово доба године, залеђени и прекривени снијегом. Испред мене предивна слика колоне људи са батеријама кроз мрачну „бијелу“ ноћ . Почело је да свиће и Сунце обасјава врхове Проклетија Кокервхаке и Језерцес који изгледају тако поносно, недодирљиво…… знате оно као неке барокне даме, понекад ми дође да се поклоним  пред њиховим постојањем и кажем љубим руку ваше величанство!

Понекад се питам, зашто, зашто, планина има моћ да дира људско срце? Тко каже да је залазак Сунца љепши од Изласка? Након превоја се указује и највећи врх Проклетија  Маја  Језерце 2694 мнв са својим стјеновитим гребенима. У подножју се заустављамо  ставити дерезе  и пењемо даље  кроз кулоар, завршни,  најтежи и најопаснији дио пута, на-врху-смо-око-9х.

А за поглед  с врха заборављаш дефинитивно све …. Бити на врху Маја Језерца и гледати све те камене оштрице  прекривене снијегом је нешто  што се не заборавља, нешто што у срцу сваког планинара и човјека ствара мисао да је Бог савршен у свом стварању!

Повратак истим  путем до карауле, ја пакујем ствари и заједно с још једном планинарком Лидијом из Србије одлазим спавати у комби. Спавање у комбију није ништа угодније од онога у караули, предност је што ујутро кроз прозоре гледаш у врхове планина. У зору одлазимо до једне Албанске обитељи питати их вруће воде за каву, а о њиховом гостопримству немам ријечи, кава, колачи, умивање, ама баш све…. Стари удаје кћерку у Швицерску по договору са својим јараном из Швицарске, код њих још владају ти обичаји за оне који не знају, све је ствар договора. Остали мушкарци из комбија су коментирали то као:“Ко да би она сама боље изабрала?!“

13.03.2011

Сутрадан, одлазимо посјетити по љепоти чувену  долину Грбаје, из које се указује невјеројатан поглед на три врха Проклетија, два Кранфила и Очњак - поглед  који сигурно не можете заборавити цијелога живота осим ако останете без памети;). Уистину се том анђелу љепота просула по долини Грбаје! Мићо се окреће јер се даље не можемо због снијега.

Док напуштамо ову прелијепу долину Грбаје у срцу само једна мисао – желим се вратити овдје,  поновно!

 

Извјештај саставила Мирела Јурић

Posted on March 29, 2011 .