Реприза љепша од премијере - Перућица 2011

По други пут у плану активности ПД „Вучји зуб“ уврштен је обилазак прашуме Перућице и водопада Скакавац тежом трасом – Перућким потоком, кроз „срце“ прашуме. Истовремено, планирана је и лакша варијанта која је укључивала панорамски обилазак и одлазак до Трновачког језера.

По традицији, полазимо са кеја. У групи за тежу варијанту нас је укупно 22 – чланови друштва и пријатељи из Београда, за лакшу варијанту – 8. Критика од прошле године је дјеловала – у групи за тежу трасу су четири припаднице љепшег пола!!! Наоружани искуством, у ранчевима носимо комплет суве одјеће, поготово што нам временска прогноза не иде на руку.

Долазимо до Сутјеске, група за Трновачко језеро  наставља ка Тјентишту. Уз помоћ конопа брзо прелазимо ријеку и крећемо уз Перућки поток. У односу на прошлу годину напредујемо нешто брже, поток је осјетно мањи, мање бирамо пут – дијелом што знамо која је обала гдје  погоднија за кретање, дијелом што смо одмах почели са кретањем директно кроз поток, не тражећи газове. Опажамо доста промјена у односу на прошлу годину које су резултат јесењих и прољетњих бујица – помјерено камење, оборена стабла, неколико нових брана од балвана. Добра ствар је што нема досадних пратилаца као прошле године – муха и комараца.

Отприлике на пола пута – изненађење – наилазимо на зараван дугу 50 – так метара начињену од наноса земље и балвана,  насталу радом поточића који се сад једва и примјећује. Нанос је дијелом зајазио Перућки поток и формирао  језерце.  Лако прелазимо нанос уз коментаре да би се могао искористити за плажу и камповање, не слутећи какво нам изненађење спрема у повратку.

Трасу коју смо прошле године савладавали уз помоћ конопа обилазимо дијелом кроз поток, дијелом изузетно стрмом обалом. Невјероватно је како је бусен траве или стабљика папрати може послужити као ослонац. Слиједи краћа пауза, затим  још два – три пребацивања преко клизавих стијена и каскада и избијамо под водопад. Као да је природа ријешила да нас награди за уложени труд – разведрава се и уживамо у прекрасном погледу. Слиједи обавезно фотографисање, мало се олакшавају садржаји ранаца, нахјрабрији ускачу под водопад, заједничке фотографије у измаглици водене прашине и полазак назад.

У повратку се углавном  држимо потока, штета па нико није бројао колико смо га пута прелазили. Ништа не слутећи, долазимо до наноса и језерца. Неколико нас уз мање проблеме пролази блатњави дио стазе дуг највише десетак метара, али Срђан упада до кољена и остаје заробљен. Покушаји извлачења у почетку су послужили као добар мотив за фотографисање и свакојаке шале; а онда је слиједило десетак минута рада, прављења „скела“ од грања, копања рукама житког блата док га коначно нисмо ослободили. Наградно питање – да ли је Игорова камера била укључена? (Одговор на You Tube!).

Прелазимо Сутјеску  и чекамо са спремљеним фотоапаратима и камерама хоће ли ко упасти у воду. На брзину се пресвлачимо и са гостима одлазимо до хотела „Младост“. Уз пиће сабирамо утиске, препричавамо анегдоте (углавном исте – ко се гдје и како оклизнуо, упао у воду и слично), испраћамо госте и враћамо се у Требиње.

Перућица 2012. – тежа варијанта? Па наравно!

А дотле – да смо здраво!

Мирослав Ковачевић

Posted on June 13, 2011 .