И ми сирац за трку имамо – „За сирац сира“ – Жаково 2015.

Четврта по реду МТБ трка „За сирац сира“ – Жаково 2015, одржана је у недељу, 21. јуна 2015. године.

Иако ово није први извјештај са трке објављен на сајту друштва, ево неколико уводних објашњења:

Први пут трка је организована јуна 2012. године. Наиме, Славенку Вукасовићу, члану друштва, пријатељ из Холандије је послао линк са снимком МТБ трке која се у организацији „Ред Була“ одржава у једном мексичком селу. Славенко је то показао предсједнику друштва Игору Шкеру;  закључили су  да  „и ми коња за трку имамо“; што се нешто такво не би могло организовати и код нас - бар Херцеговини не недостаје екстремних стаза; живописних села, момака који се баве брдским бициклизмом; и одмах су кренули у реализацију.  За мјесто одржавања одабрано је село Жаково, смјештено под падинама Бјеласнице, 25 километара сјеверозападно од Требиња. Трка је замишљена као промоција спортског духа, брдског бициклизма, здравог живота, аутентичних  производа овог поднебља, првенствено сира; као и села Жакова, које нажалост дијели судбину већине херцеговачких села и полако одумире. Сам назив трке је узет од израза који мјештани користе за аутохтони домаћи сир у облику колута – „сирац“ (па ћете тако чути – купио сам сирац сира, продао сам пет сираца сира...); који се поред пехара додјељује побједницима.

Неколико ријечи о стази – изузетно је захтјевна, дужине нешто преко 4200 метара. Првобитна дужина стазе је била 4141 метар, ове године је дјелимично измијењена и продужена осамдесетак  метара; висинска разлика 175 метара, старт је на 257 мнв, највиша тачка на 432 мнв.  Подлога је комбинована – смјењују се асфалт, макадам, ливада, калдрма, бетон, камењар, сипар; уз додатак замки попут трагова водених бујица, камених степеника и коријења стабала.  Неједнаке је ширине, максимално око три метра, док на мјестима води између камених сувозида сокацима – „улицама“ мало ширим од ширине педала; а на једном мјесту  пролази кроз сеоско двориште гдје такмичари морају да своје двоточкаше пренесу на рукама. Равног дијела готово да и нема. Прва половина стазе је успон, мјестимично такав да га такмичари савладавају гурајући бицикла поред себе, друга половина спуст; па се већ на првој утрци могло чути како „до половине  стазе побјеђује најјачи, а од половине најхрабрији“ (за ово „најхрабрији“ је додуше кориштен други термин, али нећемо о томе!!!). Учесници наступају у три категорије – такмичари, омладинци до 15 година  и дјеца и рекреативци.

Побједник прве трке 2012. године био је Игор Шкеро, друге – Марко Укропина, треће – Бојан Попара.

На старту овогодишње трке у категорији такмичара нашло се укупно двадесет учесника, од којих двојица из Црне Горе.  Најмлађи такмичар је 15-годишњи Душан Мирдиња, који наступа уз сагласност родитеља; најстарији – легенда требињског бициклизма Војо Прелевић, 71 година, човјек чија се километража пређена бициклом већ мјери шестоцифреним бројевима. На платоу старта/циља трке, као и успут око стазе окупили су се сви стални становници Жакова, као и „викендаши“,  а један број гледалаца је дошао из околних села и Требиња, тако да је село бар тих неколико сати оживјело и подсјетило на нека друга времена.

Трка је  медијски добро пропраћена – присутно је било неколико телевизијских екипа и новинарских извјештача. Дуж стазе су се распоредили чланови Фото клуба „Требиње“ у жељи да објективом забиљеже најатрактивније детаље, а било их је напретек; по први пут трка је праћена и снимана из ваздуха – камером са хексакоптера. 

На врелом јунском дану, кад се не зна да ли више топлоте долази од сунца или исијава из камена, такмичари су дали све од себе, прштао је камен испод точкова, било је проклизавања, „орања“ сокака кочницама напрегнутим до усијања; скокова; вртоглавих спустова... На крају, кроз циљ је први у времену 15;31 минут прошао двадесетдвогодишњи Милош Микић из Никшића; испред домаћих такмичара Милоша Бодироге и Милана Миленића. Микић је водио сво вријеме трке и оборио за једну секунду (можда и више, због промијењене дужине стазе) рекорд који је 2013. године поставио Марко Укропина из Требиња, задавши тако тежак домаћи задатак осталим такмичарима. Све честитке, ипак је требало возити овако  https://youtu.be/mxL5V7FY-CY и за секунду брже! Побједник није крио одушевљење природом, селом и  стазом; напомињући да је на трку дошао из чисте радозналости, пошто је видио најаву на друштвеним мрежама. Видеозапис са трке можете погледати овдје https://youtu.be/C7V6kagK3JE

У категорији до „до 15 година и дјеца“, на прилагођеној стази дужине нешто преко 1200 метара, уз пратњу одраслих бициклиста;  побиједио је Дејан Јегдић, испред Стефана Миленића и Дражена Параноса, у овој трци учествовала је и једна дјевојчица. Иначе, у досадашње четири трке у класи такмичара није било припадница љепшег пола; крајње је вријеме да се традиција прекине!

Сви учесници су добили захвалнице; побједници уз пехаре по сирац сира  који се обично дегустира на лицу мјеста. Трка је протекла без иједног инцидента, тако да за присутне чланове Црвеног крста Требиње и Хитне помоћи који су били распоређени уз стазу, није било посла. Ипак, хвала им! А да ентузијазам и спортски дух не признају границе, видјело се и после трке, неколико такмичара је „скокнуло“ на освјежење до 40 – так км удаљеног Дубровника, наравно – бициклима!

У вријеме писања овог чланка, извјештаји са трке су објављени у програмима више телевизијских станица, дневним новинама, разним порталима и другим средствима извјештавања. Надамо се да ће пета, јубиларна трка  привући још већи број такмичара, адреналинских зависника, жељних да се опробају на љутом херцеговачком камену, да нападну рекорд стазе и приграбе побједнички сирац. „За сирац сира“ - Жаково 2016. вас очекује, а дотле – све најбоље уз традиционални поздрав  – ДА СМО ЗДРАВО!

Текст: Мирослав Ковачевић

Posted on July 9, 2015 .