Камени "вертикaлац" на Леотару

У организацији Планинарског друштва „Вучји зуб“ из Требиња и „Скyруннинг Сербиа“, у недељу, 20. марта 2016. године у Требињу је по први пут у Босни и Херцеговини одржана екстремна трка у дисциплини вертикални километар „Требиње вертикал 2016 - Трка у камену“ Ради се о једној од дисциплина небеског трчања, а подразумијева такмичење на стази дужине до 5 км и висинске разлике 1000 метара.

Идеја о организацији једне овакве трке у Требињу родила се током заједничких похода по планинама чланова „Вучјег зуба“ и „Skyrunning Serbia“. Првобитно је разматрано да се трка одржи на планини Бјеласници, али се одустало из више разлога – углавном организацијских – превоза такмичара, опреме, удаљености од града и слично. Друго рјешење је била стаза која са обале Требишњице, километар од центра града, води до врха планине Леотар, која доминира изнад града. Дужином од 5200 метара и висинском разликом од 960 м стаза се уклопила у дозвољене толеранције.

Неколико ријечи о самој стази – старт је на лијевој обали ријеке Требишњице, затим слиједи прелазак преко Перовића/Арсланагића моста, пролазак кроз насеље Градина, након чега стаза дијелом прати магистрални пут. На око 1,5 км од старта, скреће се на планинску стазу ка Леотару, пјешачким путем поред старога стрелишта у Подгљивљу до Орлових греда. Одавде стаза дијелом наставља путем, након стотинак метара блажег успона скреће директно према врху пратећи трасу енергетског кабла, до циља на самом врху (1228 мнв). По одвајању са магистрале стаза је каменита, нема експонираних дијелова, али има сипара и оштрог успона, што Херцеговци кажу „као уз нос“; тако да су такмичари поједине дијелове пролазили буквално четвероношке.

Свеобухватне припреме за трку почеле су мјесец раније – чишћење постојеће стазе, просијецање стазе уз кабал, обнова маркација на старом дијелу и маркирање новог дијела стазе, анимирање спонзора; рјешавана су остала питања – прихват, смјештај такмичара и остало; представници „Skyrunning Serbia“ су извршили преглед стазе и дали „зелено свјетло“.

У недељу у 10 сати на старту се нашло укупно 79 такмичара из Србије, Црне Горе; БиХ, Хрватске, Њемачке и Шпаније, од чега 16 припадница љепшег пола. Са подручја Херцеговине - Требиња и Билеће пријавило се 11 такмичара, чланова планинарских и других спортских друштава, али и појединаца, жељних да на кршевитом Леотару провјере своје могућности и евентуално изненаде неког од фаворита. Због потребе затварања магистралног пута, одустало се од појединачног старта, тако да су такмичари стартовали у двије групе са разликом пет минута. Дуж стазе били су ангажовани чланови „Вучјег зуба“, њих укупно 47; млади Црвеног крста Требиње, постављена су три пункта са освјежењем, обезбјеђена пратња полиције на дијелу гдје се трчало јавним саобраћајицама, медицинска екипа, срећом – без посла; фотографи у лову на интересантне детаље. И „седма сила“ је показала велико интересовање за догађај, на старту , циљу и дуж стазе је било неколико новинарских екипа, а данима раније трка је најављивана у средствима информисања. Вријеме је ишло на руку такмичарима – сунчано, не претјерано топло, са благим сјеверцем у горњим дијеловима стазе који је такмичарима итекако добро дошао. Догађај су увеличали параглајдеристи из Требиња и Херцег Новог, који су сво вријеме надлијетали стазу. После старта друге групе, стазом је кренула већа група рекреативаца и гостију, од којих су неки за своју душу изашли до самога врха.

У таквим условима, најбоље вријеме у мушкој конкуренцији постигао је Милош Микић (Триатлон клуб „Никшић“), прешавши стазу за 48;24 минута. Оштро је повукао од самог старта, стекао предност коју је одржао до циља. Достојна конкуренција били су му другопласирани Душан Базић („Led circle“, Београд) са 11,5 и Александар Штајфер (АК Апатин) са 46 секунди заостатка. Побједник се захвалио организаторима, истакавши да је стаза изванредно припремљена и осигурана, али и да је тежа него што се надао, нагласивши да је последњи километар имао утисак да се „пење ка небу“. Да му Требиње „лежи“, види се и по томе што је јуна 2015. године побиједио на МТБ трци „За сирац сира“ у организацији ПД „Вучји зуб“. („Моја планета“ број 55).

У конкуренцији дама, најбољи резултат је остварила Сања Каваз („Jahorina ultra trail team - Šume Srpske“, Источно Сарајево) – 60.30 минута; другопласирана Софија Араповић („Skyrunning Serbia“, Београд) – 65.01 и трећепласирана Марија Ђорђевић – 71;56 минута. Успјех Сање Каваз је већи самим тим што је дан раније побиједила у трци на вертикални киломатар у Котору, на стази дугој 2,8 км. Побједница није крила одушевљење, уз оцјену да је стаза у Требињу ипак љепша од которске, а на свом блогу је написала да никад није трчала боље обиљеженом стазом.

Запажен резултат постигла је Нада Дурсун, чланица друштва домаћина – 6. мјесто, вријеме 77,52 минута.

Најбоље пласирани домаћин је Радомир Милић - „Клуб борилачких спортова Требиње“, 12. мјесто, са временом 59:26; који је у шали рекао „да често трчи овом стазом и да није могао наћи „лудака“ :) да трчи са њим, а данас их је нашао стотину“, као и да се нада да ће ова трка бити позив омладини да се масовније бави спортом.

Већ по традицији, најстарији такмичар је Војо Прелевић, 73-годишњи члан „Вучјег зуба“, а поред осталих такмичара, конкуренција му је био млађи син.

По завршетку трке, такмичари су се углавном истим путем вратили до града, уживајући у погледу на град и околне планинске масиве, за што нису имали прилику током трке. У Хотелу „Леотар“ за учеснике је приређен заједнички ручак, дружење; сви учесници који су постигли вријеме до 100 минута добили су медаље, по троје првопласираних – вриједне награде.

Такмичари, од којих су неки по први пут посјетили Требиње, нису штедили ријечи хвале за организацију трке, уз обећање да ће доћи опет, представници „Skyrunning Serbia“ су такође дали позитивне оцјене, тако да постоје реални изгледи да се „Трка у камену“ уврсти у календар Скајранинг лиге Србије.

Прва трка је била и прошла, надамо се да ћемо догодине већ писати о традицији небеског трчања у Требињу. Дотле – поздрављамо вас традиционалним поздравом требињских „зубића“ – ДА СМО ЗДРАВО!

Текст: Мирослав Ковачевић

Posted on April 6, 2016 .