Поклоничка бициклистичка вожња: Требиње - Крф

Због питоме климе и интезивне медитеранске вегетације носи епитет "Зелено острво" , бисер је Јонског мора. Дучић рече да је то једно од најљепших острва уопште. Име је добило по нимфи Керкири, жени Посејдона - Бога мора... Град Крф датира из времена прије Христа. Током бурне историје у управљању Крфом су се смјењивали разни народи - Римљани, Византија, Венеција, Француска, Енглеска и Грчка. Сви су остављали свој траг и дали заједнички печат данашњем феноменалном изгледу Крфа.
Идеалан је избор за туристичко путовање у случају да сте припадник било ког народа, нпр: Португалац, Финац, Бјелорус, Хрват, Канађанин, Румун, Алжирац... али ако сте Србин ... у том случају путовање више није избор него обавеза, не туристичко него поклоничко. Не постоје изговори и не постоје препреке. Да то нису урадили у немогућим условима прије 100 година наши преци - питање да ли би нас уопште било, и ако би нас којим случајем било, какви бисмо то ми људи били.
Елем, организациони и технички планови за путовање су почели почетком ове 2016. године и трајали су до самог путовања, имали смо редовне мјесечне састанке. Замимљиво је да је број заинтересованиг људи од почетка остао непромјењен. Дио бициклиста, који нису били сигурни да могу да имају слободне дане или су имали обавеза коректно су се одјавили од почетка. Биће прилике, ту смо.
02.09. смо се упутили бициклима на пут од око 600 км. Упркос вирози већине чланова експедиције возили смо четири дана за редом етапе:
1) Требиње - Бар (Јадранском магисталом), 120 КМ
2) Бар - Скадар - Драч, (локални пут, магистрала и аутопут), 147 КМ
3) Драч - Валона (аутопут), 121 КМ
4) Валона - Саранда (тежак планински превој, магистрала), 125 КМ
У Саранди су нас дочекали момци из мото клуба "ТНТ" из Требиња , али дочекала нас је и јака киша. Постојала је могућност да се директно пребацимо трајектом из Саранде на Крф (мотористи су се пребацили после пар дана хидроглисером). Из практичких разлога ми смо одабрали Грчку луку Игуменица удаљену 60-ак КМ од Саранде, пребацили смо се аутима, затим даље трајектом на Крф. На Крфу смо провели два дана. Киша је престала тек другог дана. Ипак, успјели смо у намјери да посјетимо мјеста која смо планирали. Интересантно је да смо смјештај на Крфу нашли у Гувији, тамо је лука гдје су се прије 100 година искрцали први Српски војници. Приликом чекања брода за Видо опет смо срели "ТНТ". Наравно, заједно смо се укрцали и посјетили спомен костурницу Српским војницима. По повратнку у град Крф обишли смо музеј Српска Кућа и кустоса господина Љубомира Сарамандића као и Српску радњу коју води Жељко Поповић. Наишли смо на одличан пријем на чему им се захваљујемо у нади да ћемо се опет ускоро видити. Након успјешно обављеног циља обишли смо и град Крф.... радње, ресторане, таверне, кафиће, плаже...

Захваљујемо се спонзорима који су препознали важност и значај експедиције и радо нам помогли у овој поклоничкој акцији:
"ХЕТ" и "Swisslion" - покрили највећи дио трошкова,
"Манком", "Апис д.о.о.", "ЕлектроХерцеговина", Ресторан "Hedonia", "Caffe Bulls", "Caffe Azzaro", "Caffe Klub", "Винарија Тврдош", "Ресторан Тарана плус", хематолошка лабораторија "Herzlab" , пекapa "Aртoс"

Тамо далеко гдје цвета лимун жут, тамо је Српској војсци једини био пут...

Извјештај саставио: Мићо Милошевић
 

Posted on September 17, 2016 .