Требиње Вертикал – Трка у камену; трка у срцу(ВИДЕО)

Крајњи југ Херцеговине - град Требиње и планина Леотар су у суботу, 16. марта 2019. године били незванична регионална престоница небеског трчања. Наше друштво је четврту годину заредом било организатор трке у дисциплини вертикални километар – „Требиње Вертикал – Трка у камену 2019.“

Припреме за трку почели смо одмах након јануарских празника. Потврдила се народна пословица „добар глас се далеко чује“ - текстови и емисије у средствима информисања, контакти путем друштвених мрежа, као и добра организација ранијих трка, учинили су своје – већ у старту владало је велико интересовање и за првих десетак дана број пријављених такмичара је знатно надмашио претходне године. У медијску промоцију трке на подручју Србије укључио се и покрет „Ултра тркач Србија“. И док смо чистили стазу, обнављали маркације,  анимирали спонзоре, рјешавали друга питања организације и слично,  седам дана уочи трке број пријављених такмичара са пуним стартним пакетом се попео на 197, уз остављену могућност накнадних пријава на дан одржавања трке.

Малу дозу неизвјесности у седмици уочи трке за тренутак су унијеле временске прилике. У уторак и четвртак на Леотару је освануо снијег, који се срећом брзо отопио, потврдивши старо вјеровање да у Требиње прољеће не стиже док Леотар не обијели седам пута.

У суботу ујутро такмичари су почели да пристижу у хотел „Леотар“, гдје је организована  регистрација и подјела стартних пакета.  Са шеталишта на лијевој обали Требишњице, на стази дугој 5200 метара са висинском разликом 960 м стартовало је укупно 215 такмичара из БиХ, Србије, Русије, Црне Горе, Хрватске, Украјине и САД. Како би се смањила гужва на старту, преласку преко Перовића/Арсланагића моста и на преласку са магистрале на камениту стазу, стартовало се у двије групе са једним минутом разлике. Такмичаре је пратило релативно топло вријеме, сунчано, помало и спарно, са благим југом у горњем дијелу стазе. Привучени лијепим временом, већи број планинара и рекреативаца, међу којима је било и доста гостију се  прије старта упутило стазом пут Леотара. Двадесетак њих је сачекало и бодрило такмичаре на најтежем дијелу стазе – последњем успону пред циљ, дугом око 600 метара; кога смо у шали назвали „остави сузе за крај“, због успона од око 45%; а који је исцрпљене такмичаре приморавао да се често крећу четвероношке. На Орловим гредама и на врху Леотара су постављени пунктови за освјежење, а уз стазу су поред чланова друштва домаћина дежурале и екипе младих Црвеног крста Требиње.

Трка је одржана у четири дисциплине – мушкарци, жене, мушкарци преко 50 година и жене преко 50 година;  временски лимит за финишер медаљу је био 120 минута.

У конкуренцији мушкараца вођена је жестока борба и три првопласирана такмичара су забиљежили времена у оквиру једног минута. Побједу је однио  Драган Јовановић из Котора, временом 48:41 минута (друго по реду најбоље вријеме, рекорд и даље држи Милош Микић, Триатлон клуб Никшић;  2018. године – 47,42); други је био  Невен Цицовић, Пале (49:20);  трећи Антоније Кијановић из Пријепоља, временом 49:38 минута.

У женској конкуренцији, прошлогодишња побједница, Которанка Милуша Бошковић је наставила да се поиграва временима, стигавши на циљ у времену 58:52 минута, што је за 37 секунди  брже од досадашњег рекорда стазе кога је поставила 2018. године. Другопласирана  Снезана Ђурић из Крагујевца стазу је прешла у времену 1:02:14; а трећепласирана  Дијана Станишић из Подгорице је имала вријеме 1:04:56. Треба напоменути да је учешће узела и Сања Каваз, побједница прве двије трке, која је стазу прешла у времену  1:25:14, освојивши десето мјесто, што је својеврстан подвиг, обзиром да је због кидања лигамената прије два мјесеца неко вријеме носила гипс и ходала са штакама и ово јој је био први наступ после повреде.

У категорији “мушкарци 50+” прво мјесто припало је  Ненаду Милинковићу из Ужица резултатом  0:55:44; друго  Радомиру Милићу из Требиња  - 1:03:38, док је трећи био  Михаило Топаловић из Ужица - 1:10:51.

Најбржа у категорији “жене 50+” била је Марина Мугоша из Подгорице временом 1:13:52, друга је била Драгица Митровић, Београд - 1:26:49; трећепласирана - Ана Лапчевић, Ужице; вријеме  1:44:22

Најбољи домаћи такмичар био је наш члан  Срђан Домазет, временом 52:16 минута.

У задатом времену стазу је савладало укупно 175  учесника. О захтјевности стазе свједочи и податак да је само 14 тркача успјело стићи на циљ у времену краћем од 60 минута.

            По завршетку трке, већи број учесника се задржао у близини циља, бодрећи преостале такмичаре, размјењујући искуства са ове и других трка, уживајући у прољетном сунцу и погледу; стекао се утисак да се никоме не жури назад.

У поподневним сатима у хотелу “Леотар” за учеснике је приређен заједнички ручак, подјела медаља, награда и финишер медаља, као и обраћање новинарима. Цијели догађај је можда најбоље дефинисала побједница у категорији дама, Милуша Бошковић, која је рекла да “Требиње вертикал” није само “трка у камену”, већ и “трка у срцу”. И остали такмичари су у изјавама истицали добру организацију, добро припремљену стазу, прави спортски дух манифестације. На фејсбук профилу “Требиње вертикал - трка у камену” и страницама учесника и посјетилаца, може се наћи велики број фотографија и видео записа са трке, као и извјештаја медијских кућа.

Наше друштво се још једном показао као добар домаћин, спреман да организује овако захтјевну манифестацију, општи је утисак да бројни такмичари и гости из Требиња носе лијепе успомене.На крају, још једном захваљујемо свима који су на било који начин узели учешће или помогли одржавање трке. Уз традиционални поздрав   “да смо здраво” – видимо се на јубиларном, петом “Требиње Вертикал – Трка у камену 2020”!

Текст: Мирослав Ковачевић

Прилог РТРС

Прилог Херцег ТВ

Прилог АТВ

54420935_398961940661875_2753617672221491200_o.jpg
Posted on April 4, 2019 .