Дискретни хероји(ФОТО)

Било је то љетно поподне када је код мене на посао дошао човјек средњих година са супругом да се распита о раду Планинарског друштва и да се учлани у исто. Ријеч по ријеч сазнајем да је Крајишник из Козарске Дубице  ког је живот одвео у Шведску. Каже и то да у Требињу има викендицу и да ту  сваке године долази на одмор.

Дао сам му формулар ког је одмах попунио и дао новац за чланарину. Алан Зељић, каже зову ме Мики.  Отишли су а ја сам наставио са послом, мислећи се "још један члан са уредно плаћеном чланарином и то је то од њега..."

Међутим!

Недуго затим Мики је опет свратио до мене и респитивао се како напредују бициклисти на путу за Грчку. Такође се распитивао како напредују радови на дому. Информишем  га о свему, да би он из новчаника извадио 2000,00 шведских круна и дао ми. Каже 500,00 за бициклисте да се негдје освјеже а 1500,00 за дом. Морам признати да ме изненадио, узео сам новац и захвалио се.

Ове године  Мики нам је донио  као поклон противпожарни систем за једну етажу на дому.

Недавно је са нама шетао до Ледене пећине на Орјену.  Причао сам му о плановима на терену, ферате, панои, одморишта...  Да би он у тренутку када смо причали о одморишту на улазу у Пирину пољану обећао финасијску помоћ од 500,00КМ за изгредњу.

Лагано се враћамо ка Ублима и по старом обичају успут купимо све што не припада природи. Мики је у овој нашој дисциплини одличан, ништа се не прескаче,  види се да живи   у цивилизованој  земљи а надамо се да ћемо и ми некада доћи барам приближно на тај ниво.

Кроз разговор сазнајем да он често иде по Ублима и купи отпад око пута... 

Прошлу недјељу у плану је био успон на Вучји зуб и маркирање стазе до Великог окна. Из Требиња је кренуло нас троје а Мики нас је по договору чекао на Ублима. Затичемо  га са гајбом пуном разног отпада. Каже да је у међувремену скупио пар врећа, када је остао без врећа је нашао гајбу и купио у њу.

Крећемо на планинарење. У душку долазимо у Добри до, након краће паузе на одморишту пречицом крећемо ка стази, одлучујемо да у том дијелу трасирамо и просјечемо стазу коју  ћемо ускоро такође маркирати.

Причам Микију како смо одередили неке туре за вођење туриста и планинара као и њихове цијене. Говорим како ћемо у понуди имати и вожње кајаком на ријеци. Кад оно још једно изненађење, Мики је вољан да нам финасијски помогне у куповини једног кајака (до 2.000,00КМ) стим да га он може користити када би био у прилици.  Овакве се понуде не одбијају :)

Долазимо до Великог окна, ту смо сви(Ивана, Мики, Брано и ја) запели да што боље просјечемо стазу. У повратку смо Брано и ја маркирали а њих двоје су кренули на Зуб стим што ће успут просјецати стазу.

Микију је ово први пут на Вучјем зубу, тек је почео да открива Орјен, то је била љубав на први поглед :)

Јуче ме Мики звао  да ме обавјести да је од Богојевић села до Убала прикупио 7/8 врећа отпада око пута и да данас путује назад у Шведску.

Када човјек упозна овакве људе, види да још има наде и да не треба посустајати...

Желим истаћи да је набројана финансијска помоћ  само сићушни дио оног чиме зрачи овај човјек, ту су прије свега правдољубље, вјера у боље сутра и присан однос према људима и природи

Алан Мики Зељић - примјер

Игор Шкеро

20190811_144006 - Copy.jpg
Posted on August 16, 2019 .