Наиме, викенд иза нас био је по много чему посебан, баш као што је и сама ова 2020 година. Мада смо имали уобичајено испланиране успоне, спремнији су се одлучили на супер изазов звани Реовачка греда (преко Вучјег зуба), док смо ми жељни брања цвећа и благог умора пошли на шетњу до Великог окна (недавно маркираног природног феномена каменог „моста“ подно Вучјег зуба), сви смо то јутро имали једну посебно радосну мисао да ћемо након боравка у божанственом љетњем издању Орјена по први пут попити кафу и одморити се у нашем планинарском дому.

И баш као да нам ова велика радост није дала мира, тај дан (што је веома неуобичајено за успоне планинара Вучјег зуба) ниједна група није дошла до свог циља.

Иако је групи која је кренула много раније због захтјевног гребена Реовачке греде и временска прогноза на врху Вучјег зуба била неповољна, сигурна сам да су се лакше предомислили да одустану управо због чињенице да се по први пут након тешког успона можемо сабрати и дружити у својој другој кући.

Што се пак групе из Доброг дола тиче, може се рећи да смо далеко лакше донели одлуку да одустанемо од Великог окна, те да одремамо један сатак у недрима Орјена подно Бугање греде и Великог кабла, а онда трк назад у дом на кафу ( „човече лези и дремај на овој ливади  кад ти је већ Бог дао дивно место“ – по мом мишљењу треба да пише на улазу у Добри до).

Тако је и било, сатима смо по повратку у дом седели и сабирали утиске, пребирали шта још морамо урадити, а кафа коју је направила наша Споменка била је изврсна.

Да се огрноман труд и рад свима који су сате и дане проводили протеклих годину и по дана „исплатио“ те да наш планинарски дом отварањем првог спрата добија прави смисао доказује чињеница да смо већ првог викенда имали велики број посетилаца – Требињаца који као да су једва чекали да нам дођу у госте и да уживају у истинском миру и тишини излетишта Убла.

Посебно ме је обрадовао велики број њих који су дошли са децом, али и мојих познаника који су се распитивали како и куда могу прошетати оближњим маркираним стазама. Велика је радост што су рекли да ће доћи поново.

Планинарски дом ће бити све лепши из седмице у седмицу напредак ће брзо бити видљив, више ће бити садржаја за најмлађе, стазе ће бити маркиране од самог дома, радиће се много на околном уређењу, али оно што је најважније јесте управо што је испуњен његов прави смисао. У дому ћемо се сабирати, дружити, радити, сазнавати много више о планини Орјен, поносно је показивати великом броју наших пријатељских планинарских друштава из региона, радити на томе да заиста једног дана постане прави парк природе са далеко више садржаја него данас.

До скорог сусрета планинара и Орјена…

ДА СМО ЗДРАВО!

ПС

Одушевљење је било толико велико да нико од нас није направио фотографију исперед дома 🙂

Тања Т. Шкеро

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.