Први пут мања група планинара Вучјег зуба креће ка Овчарско – Kабларској клисури у Србији. Из Требиња четири члана , из Подгорице два, из Никшића један (4+2+1=7) . Пут нас води преко Никшића да би се срели са осталим, те кад се нађосмо наставишмо преко Шавника и Жабљака, преко моста на Ђурђевића Тари, Пљеваља – Пријепоља – Златибора – Ужица – Пожеге и коначно одредиште за конак Овчар бања. Брзо дозвашмо нашег домаћина Славка који нам отвори дом, показа основне мудрости за угодан боравак.
У суботу са јутром чекамо нашег осмог (путника) члана, Милу или од мила Милицу, која долази са возом из Чачка. Из воза излазе и остали планинари ПД Каблар који су кренули да маркирају и сређују стазе пред тамошњу „Велику планинску трку“ која се одржава 17.09.2011. 8http://kablar.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=167:najava-akcije-velika-planinska-trka-17092011&catid=49:velika-planinska-trka&Itemid=81)
Кад смо раскрстили са јутарњим топлим напицима и лепињама са кајмаком, крећемо ка врху Каблар , стазом бр 4, од ресторана и објекта „Дом“. Нисмо журили, (трка је тек 17-ог) већ лагано са ноге на ногу, до Савине воде , ђе је под стијеном и мала православна црква. Шетњом даље уз дуж подножја високих стијена Каблара, све до мјеста одакле опет креће успон према врху. Мало ходамо а мало се „кочимо“ од смијеха, весела екипа стиже на врх са неколике страна (ником није јасно како). Онда сунчање, разгледање околине, сликање за насловнице широм свијета, поглед на меандре Мораве и допуна енергије из здјеле пуне колача које је Милица направила и изнијела на врх. Успон је трајао 2 сата и 10 мин.
При силаску, на пола пута кренемо стазом бр 3 која одваја према нашем коначишту, дому ПД „Каблар“. Дружење се настваља уз обалу Мораве, све до мрака који нас инстиктивно води ка Чачку, и тако…
У недељу медитирамо уз топле напитке, мир у Овчар бањи. Крећемо кроз насеље па кроз шуму ка манастиру Свете Тројице, стаза је одлична, хладовина тешка. Монаси су нас угостили разговором, ручком, оптимизмом. Читав сат и по смо провели да би наставили даље према манастиру Сретење који буквално ниче из цвјетних алеја одишући миром. Стаза даље води низ брдо до манастира Преображење који врви од вјерника, због близине магистралног пута. Враћамо се у Овчар бању и обилазимо манастир Благовештење , ђе разговарамо са старјешином манастира који је у монашкој младости живио у Херцеговини. Послије свега осмјех зари наша лица на свако сјећање на овај лијепи кутак у клисури. Било нам је добро:)
Хвала ПД „Каблар“ на труду и угодном смештају, чика Славку који нас је пазио, планинару Милој Торбици за другарско стрпљење, издвојено вријеме и колаче 🙂
Александар Јанковић, Саша- Џони
0 коментара