Након два и по мјесеца паузе, протеклог викенда напокон смо се вратили организованом планинарењу. Иако смо све вријеме рестриктивних мјера били индивидуално активни што у планинарењу, трчању или бициклизму ипак смо се сви највише пожељели дружења у планини.
С обзиром да су границе ка сусједној Црној Гори и даље затворене избор за љубитеље високих планина пао је на коју другу планину него највишу у држави. На Маглић смо се одлучили да идемо у суботу, јер је за недељу била најављена киша. Цијели дан смо провели у планини, направили кружну туру. На врх Маглића смо изашли са Пријевора- најтежом маркираном стазом, а повратак је био преко Трновачког језера и Суве језерина на Пријевор.
Поред оних који су се ужељели високих планина било је наравно и нас који смо једва чекали дружење у Орјену, а с обзиром да је кренула мајчина душица наравно зашто не искористити идеалну прилику за дружење и брање љековитог биља. Дио екипе са новим чланицама друштва одлучили су прошетати на Мали Кабао, који је и на почетку орјенског гребена па ето и добре симболике за „почетак“ планинарења. Примјетивши да ће најављена мања киша ипак заобићи Орјен, било нам је мало да се вратимо назад те смо продужили предивним гребеном на сусједне Шишавце планирајући да се придружимо на стазу која иначе води ка Јастребици, и тако смо и урадили – направили идеалну кружну туру до планинарског дома, дужине цирка 10 километара.
Они који су навикли да увијек нешто ураде у планини, вријеме су и овога пута искористили за преправке и дораде, па је предсједник друштва означио мјесто гдје се са стазе за Мали Кабао скреће до сјајног видиковца, а у фотографијама се може видјети оправдање поменутог епитетаJ
Све у свему иза нас је још један добро искориштен викенд у планини, иако у помало необичним околностима и са несвакидашњим утисцима о пандемији које смо током тура сабирали.
ДА СМО ЗДРАВО!
Фотографије са Маглића:
Фотографије са Кабла и Шишаваца:
0 коментара