Једина прашума Европе смјештена је баш у 49 процената Републике Српске, још у њеном источном дијелу, а у Националном парку Сутјеска.

И што је најбоље, налази се само око два и по часа вожње од Требиња, па чланови  „Вучјег зуба“ могу себи приуштити то задовољство да изјутра пођу из камените Херцеговине, изломатају се један дан кроз густо испреплетену шуму у којој је све препуштено природи: од дрвећа и растиња које избија на све стране, попадалих дебала, водених наноса и штошта непредвидљивог у  Перућици — а увече се врате у Требиње. Можете ли замислити љепше проведен дан?

Управо такав провод је у недјељу 10.јуна изабрало и једанаест „зубића“. Истина, на два различита начина. Ако ће се већ бирати авантура, четворицу најспремнијих, предвођених Марком Укропином, највише је привлачила идеја да се спусте конопцима 81 метар низ водопад Скакавац! Нас седморо пратећих пошли смо да се мало науживамо прашуме и  сачекамо их код Скакавца.

Прва непредвидљива ствар која је утицала на наш жеља-план, било је то што се до самог почетка Скакавца није могло пробити без алпинистичких вјештина, па је предсједних вратио пратећу екипу до нормалног дијела Перућичког потока. Наравно, уз допуштење-утјеху да можемо да се испењемо на гребен и пробијамо докле можемо…

А пробијање је ишло: од скоро вертикалних успона и спустова, кроз растуће или попадало грање, потоке и вододерине, преко мостова-балвана, па ход ивицом литице уз пратеће хучање Скакавца, одмор и ужину на почетку шуме која расте из зеленог травњака. Дјелује надреално: густа шума, а умјесто хумуса — трава! Постаје јасно кад се баци поглед на вртоглави пад, толики да сунчеве зраке могу и трави понудити шансу да никне из хумуса. А то пробијање било је олакшано тиме што смо за водича имали Лару Крофт Милијану, која би рекла: “Сачекајте да испитам терен“ и нестала у непознатом правцу на неодређено вријеме, док не утврди смјернице за даље кретање. Наравно, жеља нам је била да сиђемо у подножје водопада и пратимо уживо  спуштање низ Скакавац, али смо дошли до тако стрме шуме да нам је за силазак (и поновни успон) требало уже, па смо се овог пута задовољили тиме што смо истражили ту трасу. За сљедећи пут…

Послије повратка на зборно мјесто, сачекали смо „спусташе“. Ту смо чак видјели једног балегара, који је увећао број виђених прашумских животиња. До тада смо сретали само комарце и муве, а невиђено смо се обрадовали кад смо видјели шумског миша. Истина, пролазили смо поред неких брабоњака, медвјеђег гребања по деблу, а и нечега што медвјед оставља иза себе а не зове се  брабоњци, чули смо кукавицу, а Лара Крофт је нашла и орлово перо — али су нас животиње потпуно избјегавале. (Што јесте јесте, у повратку смо видјели и два смука, изгледа да предвече излазе у лов.) Ускоро су стигли и наши „спусташи“ и сазнали смо да су они 50 метара ужади утрошили за четири превјеса, док се нису спустили до самог Скакавца и — утврдили тачно колико им ужета треба. За сљедећи пут…

А онда је почела права авантура… Пошто смо до Скакавца углавном силазили, мада преко малих превоја — повратак је, углавном, био успон. А свако мало преко Перућичког потока. Негдје с камена на камен, а негдје је природа намјестила балван. Тим балванима дугујем славу првака у падању, додијељену саборном одлуком још у Перућици, пошто се, на општу радост, ниједном нисам повриједила. Наиме, прво сам изгубила равнотежу у множини балвана, али сам пала на, за ту сврху најбезбједнији дио тијела, пошто посједује природне амортизере. Зато се, код најдужег балвана, предсједник потрудио да ме преведе жедну преко воде. Онда ми је изгледало да могу сама преко једног малецког, али сам се ипак успјела натопити водом. Успјех је у томе што сам пала на леђа, а у потоку сам се нашла потрбушке. Немојте да питате како— појма немам. Очевици  сматрају да сам премашила филмски пад Бате Стојковића. Као награду за тај успјех добила сам од једног друга суве панталоне, од другог мајицу, па смо наставили савладавање препрека. Изашли смо из Перућице око 7 часова, у колима сам још добила суве патике и чарапе, па ноћна вожња до Требиња — не могу да замислим љепше проведен дан…

Весна Кешељ

Краћи видео са врха водопада Скакавац —> КЛИКНИ!

Краћи видео са прве каскаде водопада Скакавац —> КЛИКНИ!

Сусрет са змијом Смук —> КЛИКНИ!

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.