Недавно сам добио позив од доајена требињског планинарства, Влада Кукурића да га посјетим. Тада сам му обећао да ћу доћи са његовим старим пријатељем Војом Прелевићем којег је чика Владо и увео у свијет планинарења. И тако се данас Војо и ја упутисмо њему у посјету. Чим нас је угледао на лицу је био осмијех као што је чест случај када се сретну планинари. Чика Владо, иначе почасни члан нашег друштва, се највише распитивао за радове које смо започели на планинарском дому. Занимало га је све, шта планирамо, докле смо дошли, да ли нас помаже град, привреда… Након нашег детаљног рапорта, ова старина која гази девету деценију из новчаника извади 100 евра и даде нам као његов прилог за изградњу. Узео сам прилог и чврсто загрлио чика Влада, јака емоција, сузе теку низ наборано лице искреног пријатеља…неописиво. Даље у разговору у његовом маниру дијелио нам је само корисне савјете. Ето, вели… успјели сте, јер оно што се почне и завршиће се.
Чика Владо, ВЕЛИКО ВАМ ХВАЛА! Да Вам Бог да здравље па да већ на љето попијемо кафу у вашем и нашем планинарском дому на Ублима…
ДА СМО ЗДРАВО!
Текст: Игор Шкеро
0 коментара