Стаза T101: Љубиње – Требиње. Рута: Љубиње- Крајпоље- Жабица – Плана дола- Беговић кула- Ловиште- до улаза у стазу око Погаче- Клис- Требиње. Дужина стазе 39км. Стање маркације – већином добро. Стаза је на појединим мјестима зарасла, па је потребно опрезније кретање
ОПИС СТАЗЕ:
Стаза креће из Љубиња, иде путем, најкраћом везом Љубиње-Требиње, сјеверним дијелом масива планине Бјеласнице. Скоро цијела стаза је макадамски пут. Укупна дужина стазе је 39 км. У почетку, стаза иде љубињским пољем до села Kрајпоље. Ово поље обилује воћњацима јабуке, засадима лаванде и смиља као и дувана који је карактеристичан за ово подручје. Из Kрајпоља се наставја даље према селу Жабица из којег је у плану да планинарско друштво у Љубињу, Соко, маркира стазу до највишег врха у њиховој општини-Илија 1339 мнв, који је такође у масиву планине Бјеласнице. Даље од Жабице креће успон који у једном дијелу иде уском планинарском стазом која након 500м опет улази у шири макадамски пут према подручју Планих дола гдје постоје катуни. Kад се прођу Плана дола, која су највиша тачка руте у том дијелу, мало затим се долази на раскрсницу са постављеним таблама/путоказима Виа Динарика Плава стаза гдје се дијеле стазе од којих десна иде према Загори и Турици затим преко гребена силази у село Жаково у Поповом пољу. Тај крак стазе такође се спаја на већ постијећу маркирану стазу према врху Мотка, највишем врху панине Бјеласнице. Лијеви крак наставља према Беговић кули односно према Требињу. У наставку стаза иде платоом под називом Требињска брда, са којег се одвајају путеви према бројном селима. Kомбинацијом асфалтног и макадамског пута, након некад култивисаног, за странце намјењеног, ловишта на муфлоне, од којег је данас остало само пар помоћних објеката и вјештачке локве гдје су се ти муфлони напајали водом, старим аустроугарским колским добро очуваним и интересантним путем стиже се на стазу сјеверне линије трансферзале Требиње. Десним одвојком стигло би се до врха Kличањ, но стаза наставља лијевим краком, такође старим аустроугарским путем до новог рачвања према врху Kовло и врху Леотар. Иако се и овуда може до врха Леотара, постоји друга и најчешће кориштена стаза којом се иде директно на тај врх. Након поменутог одвајања, отприлике након пола сата, силази се у требињско насеље Хрупјела гдје се на једном мјесту може одвојити за Леотар. Затим стаза силази у сами град Требиње и завршава код Инфо центра Туристичке организације Требиња.
Стаза T102: Жаково – Загора, затим до стазе Е501. Рута: Жаково- Глачице/долови -Турица – Загора – до уласка у стазу Е501. Дужина стазе 13км. Са ове стазе се прије изласка на гребен више Жакова одваја стаза до врха Мотка, највишег врха планине Бјеласнице. Стање маркације – добро.
УПОЗОРЕЊЕ!!! Стаза је на појединим мјестима зарасла, па је потребно опрезније кретање
ОПИС СТАЗЕ:
Стаза почиње у селу Жаково на почетку Поповог поља, на 25 км магистралним путем од Требиња према Љубињу, иде према врху Мотка на планини Бјеласници. Почетним дијелом, стаза прати између подзиданих њива, путељак кроз село. На полазишту, тачније код цркве у селу до које долази узани асфалтни пут, на отприлике 380 мнв могуће је паркирати аутомобил. Сами врх бјеласнице, Мотка, налази се на 1395 мнв што значи да је уколико се иде до њега потребно савладати велики успон од преко 1000 метара. Стаза је добро уређена и маркирана. Након 2,5 км један крак се одваја према Мотки, а други наставља право према доловима иза гребена, а након тих долова се изађе на заселак Турица. До тог села се сада већ може доћи и малим аутомобилом јер до њега постоји пут. Стаза наставља тим путем до села Загора а из овог села, нешто бољим путем дужине око 3км долази се до стазе/пута Љубиње-Требиње (Виа Динарика).
Стаза T103: Требиње – планина Орјен/врх Вучји зуб. Рута: Центар града – Гељев мост- Рапти- Турменти- Орашје- Богојевић село- Убла- Добри до- Вучји зуб. Дужина стазе 30км. Стање маркације – добро. УПОЗОРЕЊЕ!!! Стаза је између села Рапти и Турменти на појединим мјестима зарасла, па је потребно опрезније кретање.
Преузмите трек стазе: https://www.wikiloc.com/hiking-trails/via-dinarica-blue-trail-trebinje-orjen-vucji-zub-1805m-nv-17291105
ОПИС СТАЗЕ:
Пјешачка стаза Требиње-Орјен. Најинтересантнија од свих Виа Динарица Плавих стаза је Стаза која води из Требиња на планину Орјен. Стаза почиње у самом центру града код Инфо центра Туристичке организације Требиње. Стаза наставља кроз Стари град, обалом ријеке Требишњице и требињског поља до старе аустроугарске пјешачке стазе која даље иде серпентинама. Након трећег тзв. лакта или серпентине једна стаза одваја према још увијек недовољно истраженом феномену „Kамене очи“ до кога је лако доћи за отприлике сат времена. Наставак стазе серпентинама излази на шири пут који се утапа у јужни дио трансферзале Требиње који обухвата три утврђења из аустроугарског периода: Страч, Петрина и Голо брдо. Идући њом, пролази се поред одвајања с лијеве стране за Голо брдо и Петрину, а након тога са десне стране за Страч те наставља равно за село Рапти.
Пролазећи широким макадамских путем кроз село Доње рапти, преко Горњих рапти који су иначе напуштени, такође аустоугарским ширим подзиданим путељком, који након један километар прелази у уску планинарску стазу долази се до села Турменти, на платоу Зубаца на 600-700 мнв испод планине Орјен.
Стаза која је уједно добра и за рекреативни и брдски бицикизам, продужава платоом, асфалтним путем до села Орашје, затим макадамским путем кроз лијепу дубову шуму, гдје кратко у дужини око 200 м излази поновно на асфалтни пут након тога улази у дио локалног назива „поточина“, те њом око 2 километра, скоро паралено са асфалтним путем према Орјену односно излетишту Убла.
Улазећи поново на асфалтни пут долази се до раскрснице која лијево одваја за село Kоњско, а десно за излетиште Убла и планину Орјен. Пут пролази поред Богојевић села након којег се мијења и вегетација. Након младих дубова, храстова, полако се почињу појављивати борови, односно улази се у планину и долази на плато Убала, на 1020 мнв гдје је већином заступљена лијепа стара борова шума прошарана буковином. Са тог излетишта до врха Вучјег зуба који је крајња тачка ове линије Виа Динарике раздаљина је 8.5 км. Са паркинга на крају асфалтног пута, макадамском стазом након 200 метара, лијево пречицом те након 500 метара пута, још једном малом пречицом и настављајући путем до изнад Kопривног дола, одакле се скрене лијево … (пут који се одваја десно силази у засеок Kопривни до). Након овог првог километра, истим путем након још једног километра долази се до ознаке на камену за скретање за Јастребицу. Након сљедећих 3,5км макадамског пута, стиже се до Пирине пољане (5,5км од Убала), односно мјеста Пирин бријег (препоручена мало дужа пауза) одакле се отвара поглед на врхове Вучји зуб, гребен Прасе иза којег се види врх Зубачког/Великог кабла, а десно се виде Бугања греда и Високи бријег.
Пут наставља ободом Пирине пољане, а након 500м долазимо до мјеста гдје са лијеве стране пута одваја стаза која води до гребена који спаја Јастребицу и Вучји зуб. Настављамо путем који након 500 метара престаје у шуми, а почиње уска планинарска стаза која води до Доброг дола. На 7км од Убала долазимо до Доброг дола 1380 мнв (препоручује се краћа пауза на оближњем одморишту). На самом улазу у Добри до, стаза се рачва лијево за Вучји зуб, а десно за Зубачки/Велики кабао и Бугању греду. До врха Вучјег зуба имате још 1,5км и око 430м висинске разлике.
Настављамо лијево кроз букову шуму, све до мјеста гдје ће нам се отворити поглед на југозападну окомиту стијену Вучјег зуба (препоручује се краћа пауза). Долазимо на малу зараван, потом улазимо у шумарак. На том мјесту постоји одвајање за тзв. природни феномен “Велико окно” до ког је потребно 5 мин. Настављајући стазом излазимо у подручје насељено искључиво стаблима Мунике.
Недуго затим долазимо до мјеста гдје одваја маркација која води до пећине која може послужити као склониште. Настављамо малим српентинама и излазимо на мали до на гребену Прасе (препоручује се краћа пауза). Овђе се отвара поглед у дубину Црне Горе гдје доминира Ловћен. Овдје је раскрсница планинарских стаза, лијево на Вучји зуб, право-доле за Орјенско седло, а десно за врх Прасе и Зубачки/Велики кабао.
Настављамо лијево, све стмијом стазом до посебно опасног дијела дужине око 150м гдје је ради осигурања планинара постављена челична сајла-захтјева посебан опрез при кретању…(подпећак на почетку сајле може послужити као склониште). Након сајле и још једне стрме падине, долази се на врх Вучјег зуба 1805 мнв са којег се виде скоро сви орјенски врхови а посебно је лијеп поглед на Реовачку греду. Одушевљава поглед преко Ловћена, Проклетија, Жијово преко Kомова, Прекорнице, Морачких планина, Војника до Дурмитора, Биоча, Волујка…
Видео приказује дио руте: Требиње – Вучји зуб у дужини од 20 километара, од Требиња до Планинарског дома „Убла“
Видео: Данко Карић