О нама:

Планинарско друштво „Вучји зуб“ из Требиња основано је 2007. године. Оснивајући планинарско друштво оснивачи су жељели да наставе традицију планинарства прије ратног угашеног друштва „Бијела гора“. Друштво окупља 80 чланова, врло брзо израста у један од најбољих спортских колектива у Требињу.

Прве активности су започете још у 2006-ој години, уређењем стаза на Орјенском масиву. У 2007-ој уредђено је 40 километара планинарских стаза у рејону Орјенског масива најпопуларније дестинанце. У 2008-ој се реализује пројекат „Требињска трансверзала“  који подржава општина Требиње. У поменутом пројекту је планирано повезивање 4 врха сјеверно од града и 3 врха на јужној страни града, полазне тачке су у самом граду.

У склопу друштва постоје секције: бициклистичка и алпинистичка.  Друштво учествује на акцијама које се организују широм простора  Балкана. Од традиционалних активности Друштво организује „Успон на Вучји зуб и врхове Оријена“   средином октобра, трку "Требиње Вертикал- трка у камену" средином марта, зимски успон на Вучји зуб средином јануара, зимски успон на Маглић крајем децембра или почетком јануара као и бициклистичку трку "За сирац сира" која се организује половином јуна.

ПД „Вучји зуб“ има изузетно добру сарадњу са сродним организацијама из града као што су: Спелеолошко друштво „Зелене брда“, јединица ГСС-а - Tребиње, Одред извиђача „Требиње“, Млади Црвеног крста Требиње као и са многим планинарским друштвима из окружења. Тренутни циљ друштва је стварање добре полазне тачке и логистике за све активности не желећи да остављају недовршене послове иза себе.

Друштво је власник планинарске куће у селу Тули на 10км од Требиња према планини Орјен. Кућа је у непосредној близини извиђачког дома, те са њим има капацитет  од 40 до 50 мјеста. Објекти располажу са опремљеном кухињом, три купатла са тушевима и конфорном дневном собом.

Крајем 2016. год. град Требиње додјељује нашем друштву на коришћење планинарски дом на Ублима. Пошто је дом у руинирано стању биће потребно много средстава, труда и времена да се доведе у функцију.

У друштву влада изузетан ведар дух код свих чланова те све активности започињу са параолом „ДА СМО ЗДРАВО“


Предсједник друштва је Игор Шкеро, секретар Александар Јанковић док су у управном одбору поред Шкера још: Жарко Будинчић, Данко Карић, Срђан Миливојевић и Милош Милошевић. Предсједник бициклистичке секције је Мићо Милошевић


Планинари ПД "Вучји зуб" на једном од излета у прашуму Перућицу

Планинари ПД "Вучји зуб" на једном од излета у прашуму Перућицу

Извод из статута:

Члан 1.

Планинарско друштво «Вучји зуб» Требиње (у даљем тексту Друштво) је спортска, друштвена, неполитичка, нестраначка и непрофитабилна организација која остварује интересе и потребе планинарског спорта и планинског бициклизма.

Члан 8.

            Основна дјелатност друштва је планинарање (ходање, успињањем пењање на планине), које се остварује путем организованих похода, путовања или експедиција, колективно или индивидуално и организовање и учестовање на спортским такмничењима у спортским дисциплинама које су везане за планинарење.

            Остале активности друштва:

- Организовање курсева и предавања по секцијама за алпинизам, горску слижбу спашавања, орјентацију у природи и др.
- Организовање планинарских акција и стручно помагање у њиховом раду,
- Организовање и бављење спортском рекреацијом, која нема такмичарски карактер, чланова друштва,
- Учестовање у организацији уређења и обиљежавања спортских стаза, путева, и значајних врхова планина и других планинарских ексклузивитета,
- Организовање радних и других активности за уређење и очување природне   околине,
- Организовање друштвених игара и забава за чланове и симпатизере друштва,
- Организовање других активности и излета за чланове, боравак у природи и посјета природним знаменитостима (ријеке, језера, водопади, пристпуачне пећине и др.), према интересима члановима,
- Организовање активности у вези са планинским бициклизмом,
- Истраживање, заштита и прикупљање информација о природи,
- Друге сродне активности.

Члан 9.

Друштво има слиједеће циљеве и задатке:

1.      Организовано ради на развијању масовног, групног и појединачног боравка својих чланова у природи ради спорта и рекреације, развијања психофизичких способности, очувања и унапређења здравља и кондиције сваког појединца, стицања разноврсних знања о боравку у природи, развијања позитивних међуљудских односа и др.

2.      Упознавање и изучавање природе и природног амбијента, као што су природне љепоте и ријеткости, флора и фауна, извори, језера разни водотоци, пећине и други природни објекти, клима и сл.

3.      Организује заштиту и уређење планинске природе по новим сазнањима из екологије.

4.      Своју активност удружује са другим друштвеним, спортским, привредним, научним, туристичким и другим устанаовама и организацијама које се непосредно баве заштитом, унапређењем и експлоатацијом природе и њених ресурса.

5.      Ствара материјалну основу за рад Друштва.

6.      Организује основну и стручну обуку чланства.

7.      Врши потребну пропаганду и информисање чланства и грађанства.

8.      Организује планинарске излете, походе, успоне, логоровања и друге облике манифестација.

9.      Одржавање и изградња  планинарских домова,  склоништа или бивака.

10.  Уређује и обиљежава планинарске стазе, путеве и трансверзале, обиљежава планинскеврхове и друге природне љепоте и ријеткости.

11.  Формира секције за алпинизам, орјентацију у природи, станицу ГСС, моунтбајкинг секцију и др.

12.  Учествује у планинарским и сродним манифестацијама и догађајима које се изводе у Републици Српској, БиХ, окружењу и даље.

13.  и друге сродне активности које усвоји Скупштина Друштва

Члан 10.

Чланом Друштва може постати сваки грађанин РС односно БиХ и шире без обзира на националну, конфесионалну или вјерску припадност, и животну доб, ако потпише приступну изјаву којом прихвата  права и дужности из овога Статута и Планинарског кодекса.
Чланство у Друштву може бити редовно и почасно.
Редовни чланови добровољно се уписују у Друштво уз редовно плаћање годишње чланарине. Почасни чланови су особе заслужне за планинарски покрет и њих проглашава Скупштина Друштва.

Члан 13.

Права и дужности чланова Друштва су:

1.      Да проводе Програм, поштују Статут и учествују у активностима Друштва.

2.      Да предлажу поједина рјешења и учествују у доношењу одлука.
3.      Да зависно од узраста, бирају и буду бирани у све органе Друштва.
4.      Да користе средства, објекте и услуге нашег и других друштава у Републици Српској.
5.      Да развијају и његују углед Друштва и планинарства као покрета.
6.      Да редовно плаћају годишњу чланарину.

О ТРЕБИЊУ

Требиње је град у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 25.589 лица, док је укупан број 31.433.  Име града потиче или од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати).

Налази се на самом југу Херцеговине у најјужнијем делу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Смјештено је испод планине Леотар, на ободу Требињског поља, у долини некада највеће европске реке понорнице Требишњице, која протиче кроз град.Од мора је удаљено око 33 км путем до Дубровника, или око 43 км путем до Херцег Новог. За Требиње се каже да је „град сунца и платана“, а један је од најљепших градова. Економски је и културни центар регије Источне Херцеговине. Требиње се налази на 42° 42‘ 32“ сјеверне географске ширине, а на 18° 19‘ 18“ источне географске дужине и на 275 м надморске висине. Од Јадранског мора је удаљено око 19 км. Друмовима је спојен са Дубровником (33 км), Љубињем (65 км), Мостаром (110 км), Билећом (30 км), те Никшићем (70 км) и Херцег Новим (43 км).

Рељеф

У пејзажу Требиња се смењују крашка поља и планински венци динарског правца пружања. Рељефом општине доминирају планинe Oрјен, Бјеласница, Видуша, Леотар; ријека Требишњица, те крашка поља Требињско и Попово. Требиње је окружено брдима и планинама: Илијино брдо, Кличањ, Ковло, Леотар (са 1228м, највиши врх у околини), Гљива, Кравица, Петрина, Голо брдо, Страч, Кучино, Хум и Весац.

Увале Требињског и Попова поља су по својем тектонском постанку једна цјелина, али на околним брдима и на њој није једнак рад ерозије и денудације. Та разлика је очигледна. Поред тога два поља су раздвојена пространим платоом Требињске шуме.

Западно од града простире се Требињско поље. Поље се пружа од истока према западу, у правцу тока Требишњице и заузима површину од 18 km². Поље је покривено врло плодним алувијалним земљиштем па се због бујне вегетације назива и Вртом Херцеговине. Чувен је требињски, нарочито шумски, дуван из овог поља.

На 30км од града, путем према Љубињу, почиње Попово поље. Има усјева који на овом пољу дају и два рода годишње па се оно назива и херцеговачким Мисиром, по поређењу са долином Нила, односно Египтом или Мисиром.

Поглед на Попово поље из села Дубљани ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Поглед на Попово поље из села Дубљани ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Клима

Клима у Требињу је медитеранска (средоземна) са кратким благим зимама и дугим жарким љетима. Јесени су много топлије од прољећа, а снијег је веома ријетка појава. Требиње је данас најтоплији град у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини (уз Мостар и Неум). Просјечна годишња температура ваздуха у граду је 16,6 °C (1981-2012), просјечна јануарска температура је 8,3 °C, а док је јулска 26,5 °C. Љети се температуре често пењу изнад 40 °C, а зими се се понекад спусте и испод 0 °C. Највиша забиљежена температура износила је 42,5 °C, 22. јула 2007. А најнижа забиљежена температура износила је -8 °C, 14. јануара 1968. Годишње падне просјечно 1624 мм падавина. Дана 21. 7. 2015. тачно у поноћ, у Требињу је измјерена температура од 33,3 °C, а према подацима РХМЗ РС то је највиша поноћна температура икада забиљежена на простору БИХ. Град има око 260 сунчаних дана у години. Требиње спада у најсунчаније градове на Балкану. Снијег у Требињу је права ријеткост, а и када падне задржи се по неколико часова. Карактеристични вјетрови у Требињу су Бура и Југо. Бура дува са сјевероистока, доноси прохладно и ведро вријеме. Док Југо дува из правца југоистока, доноси топло и кишовито вријеме. Југо дува обично у зимском периоду. Клима је погодна за узгој великог броја палми и јужног воћа (смоква, нар, мандарина, лимун, наранџа, грејпфрут, маслина, винова лоза).

Вегетација

Клима овог поднебља условила је и специфичну вегетацију. Развијене су познате медитеранске културе: смоква, шипак, мандарина, лимун, грејпфрут, маслина, наранџа, трешња, кајсија, бресква, диња, лубеница, као и љековито и ароматично биље - смиље, пелин, мајчина душица, вријесак, лаванда, те ендемска биљка зановет (лат. Petteria ramentacea).

Хидрографија

С обзиром да је Требиње смјештено на готово чистом крашком терену – холокрасу, број природних површинских водених објеката је незнатан. Природних језера нема, а једини већи ријечни ток је ријека Требишњица са притопком ријечицом Сушицом.

Ријека Сушица                                                                                                                                                         ауторска права © 2016 Милош Влатковић

Горичко језеро ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Горичко језеро ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Требишњица је од града Требиња добила своје име. Можда је језички правилнији назив Требињчица, али је у народу укоријењено име Требишњица. Она је подземним водама у директној вези са ријеком Мушницом. Најприје се испод горског превоја Чемерна јавља поточић Врба који понире и опет се јавља у Гатачком пољу, као Мушница. Она нестаје у Гатачком пољу, а опет се јавља под брдом Влајињом код Билеће. То је извор ријеке Требишњице.

Требишњица понире у Пониквама под Клеком на сјеверозападном крају Попова Поља. Одакле подземним каналима отиче према Неретви и Јадранском мору. Корито ријеке кроз Попово поље је бетонирано тако да је нестало понора, а и честих поплава. Док јој корито није избетонирано Требишњица је била највећа понорница у Европи. Укупна дужина тока је 97,8 km.

Половином 60-их година прошлог вијека изградњом хидроенергетског система, Требишњица је преграђена на два мјеста Гранчарево и Горица. Брана Гранчарево код истоименог села, 8 km узводно од Требиња, прави је гигант (123 m). Њеном изградњом потопљено је корито Требишњице и села уз њу све до Билеће.

Ток ријеке Требишњице кроз село Ушће, један од ријетких аутентичних дијелова ове ријеке aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Ток ријеке Требишњице кроз село Ушће, један од ријетких аутентичних дијелова ове ријеке aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Историја

Најстарији становници Требиња били су Илири, а у VII вијеку п. н. е. се досељавају и Грци. Спомен њиховог присуства остао је у топонимима. Римљани долазе у требињски крај у III вијеку п. н. е. Од њиховог доласка овај крај је познат под називом Травунија. Долазак Словена се веже за VI вијек. У раном словенском периоду се зна за више обласних господара који су владали подручјем. Након што је бугарски цар Симеон Велики збацио са власти Захарија Прибислављевића, владар Травуније Михајло Вишевић се окренуо савезу са краљем Хрватске Томиславом. После његове смрти Травунија је опет била дио Чаславове Србије.

Године 1168. Травунију је преузео Стефан Немања. Под влашћу Немањића ће и остати све до краја династије. Касније је Требиње до доласка Турака било и у саставу босанске државе Твртка I, а након њега се смјењују многи обласни господари.

Турска владавина трајала је од 1466. па све до 1878, када их смјењују Аустроугари. Српска војска је у Требиње ушла 11. новембра 1918. године.

У делу Требиња изнад насеља Полице налазе се остаци поређаног камена у правилно распоређеним линијама за које се верује да имају значење повезано са астрономијом.

Поглед на Стари град преко Требишњице, лијево мост Ива Андрића, десно Камени мост aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Поглед на Стари град преко Требишњице, лијево мост Ива Андрића, десно Камени мост aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Култура

Најзначајније културно дешавање у току године су Дучићеве вечери поезије. Овом приликом у граду се окупе најзначајније личности свијета поезије из региона. Писцу најбољег дјела из претходне године се додјељује Дучићева награда.

Сљедеће значајно културно дешавање у граду је Фестивал фестивала. То је смотра побједника са свих фестивала аматерских позоришта у региону. Народна библиотека Требиње посједује велики књижни фонд, као и Легат Јована Дучића. Веома значајна установа за град је Музеј Херцеговине. У овом објекту могу се видјети разноврсне поставке, од приказа начина живота у Источној Херцеговини, до слика познатих аутора. Овдје се осим изложби приређују и промоције и музички програми. За очување традиције брину се културно-умјетничка друштва Алат и Херцеговина, а при Епархијском дому дјелује хор Светог Василија Острошког.

Град има и Дом омладине — често састајалиште младих, Дом културе и Средњу музичку школу. Требиње је послије рата постало студентски град. У граду данас постоје три факултета.

Спорт

Спорт је у Требињу веома добро развијен. У граду постоје клубови за све популарне екипне спортове. Најзначајнији су: ФК Леотар и КК Леотар. Значајне резултате постижу и џудисти и каратисти. ФК Леотар наступа на стадиону Полице (8.500 мјеста, од чега 4.500 сједећих), град има и Спортску дворану (4.000 мјеста).

У Требињу су рођени или су поријеклом из Требиња кошаркаши освајачи медаља за Србију и Црну гору: Предраг Даниловић, Милан Гуровић, Владимир Радмановић, као и Дејан Бодирога који је направио кошаркашки камп у Требињу којег сваке године посјете најзначајнији стручњаци овог спорта. Познати одбојкаш Милош Грбић и његови синови Владимир Грбић и Никола Грбић, као и покојни Жарко Петровић су такође пореклом из Требиња.

Од занимљивих друштава ту су Спелеолошко друштво Зелена Брда и планинарско друштво Вучји зуб који су врло активни. Спелеолошко друштво ради читавих 35 година, носилац је ордена Светог Саве првог реда.

Привреда

Требиње је до 1992. године био привредно врло развијен град. За вријеме рата долази до економске изолације и наглог пада привредне производње и запослијености. Послије рата се биљежи знатан опоравак привреде, па када је у питању запосленост у Републици Српској најбоља ситуација је у Требињу и Бањалуци, гдје у просјеку на 3,5 становника долази једна запослена особа. Носиоци привредног развоја општине су:

  • Индустрија алата. Највећи произвођач висококвалитетних алата у Босни и Херцеговини. Своје производе извози у преко 40 земаља свијета.

  • Хидроелектране на Требишњици. На Требишњици су изграђене двије хидроелектране Граничарево и Горица. Од 1998. године сједиште Електропривреде РС се налази у Требињу.

  • Новотекс. Бави се производњом конфекцијске робе. Своје производе извози највише у Њемачку.

  • Swisslion Takovo. Бави се производњом прехрабрених производа.

Туризам

Камени мост aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Камени мост aуторска права © 2010 Славенко Вукасовић

У граду постоји више хотела:

Поред хотела у граду постоје и многи мотели, набројаћемо само неке: Конак, Студенац, Порто Бело, Вив, Етаж, Ин, Сесто Сенсо, Вила Марија, Јазина клуб

На подручју Драженске горе, 2017 године отворен је модеран аква парк. На само 6км од града можете наћи многе атрактивне садржаје - ЛИНК - КЛИКНИ

У Требињу постоји само један камп- Ушће, и то у власништву одреда извиђача "Требиње". Камп се налази у мјесту Ушће на обали ријеке Сушице, 15км од града према Никшићу.

Више о туристичкој понуди Требиња можете пронаћи на сајту Туристичке организације града

Туристички потенцијали Требиња су веома добри. Требиње има велике могућности за развој вјерског туризма. Као посљедица веома бурне историје града у Требињу се налази велики број храмова. Постоји 15 храмова Православне цркве, двије католичке цркве и више џамија. Многи православни храмови су саграђени на темељима цркава из ранохришћанског периода. Град окружују манастири: Добрићево, Дужи, Тврдош, Завала, Петро Павлов манастир и Херцеговачка Грачаница.

Манастир Завала ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Манастир Завала ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Током љета одржавају се бројне манифестације. А туристе привлаче и излетишта Ластва, Јазина уз ријеку Требишњицу као и планинска Бијела гора и Убла. Туристичку атракцију представља и пећина Вјетреница. Близина Дубровника (33 km) и Херцег Новог (43 km) још додатно увећава туристичке потенцијале града. Велики број туриста из ових примоских градова посјети Требиње у току љета.

Манифестације

У граду постоји неколико већ традиционалних манифестација, а најпознатија је: Требињске љетне свечаности. У њиховом оквиру се одржавају:

  • Дучићеве вечери поезије. Одржавају се крајем септембра и овом манифестацијом се званично завршавају Требињске љетне свечаности.

  • Фестивал фестивала. Смотра аматерских позоришта из БиХ и региона.

  • Увијек се организује и неколико концерата на којима наступају позната имена музичке естраде са простора бивше Југославије.

  • Кошаркашки камп „Дејан Бодирога“, на коме се ове године окупио кошаркашки крем, те Требињска школа спорта, која се одржава у периоду јун—август.

  • Скокови са Каменог моста. Једна од атракција везана за ријеку Требишњицу су Скокови са Каменог моста који се одржавају свако љето, крајем јула или почетком августа. Обично је праћена и наступима познатих музичара.

  • Традиционална планинарска манифестација "Успон на Вучји зуб и врхове Орјена" која се одржава у октобру мјесецу

Излетишта

  • Ластва. Једно од најпознатијих требињских излетишта је Ластва, удаљена 12 km од Требиња. Ту се налазе прелијепи природни и вјештачки изграђени базени, уз њих се налази и луксузни мотел Вила Ластва.

  • Јазина. У непосредној је близини ластве. Такође има вјештачке уставе и базене. У љетном периоду је веома посјећена. Одмах уз купалишта се налази мотел Јазина.

  • Зубачка Убла. Око 20-ак km удаљена од града. У њима се традиционално одржава се манифестација посвећена очувању народне традиције и обичаја са богатим културно-умјетничким програмом.

  • Планина Орјен. Око 20-ак км од града. Многе планинарске стазе које полазе са излетишта Убла задовољиће све укусе љубитеља нетакнуте природе.

  • Бијела гора. Око 25км од Требиња у правцу Никшића. Сјеверни дио планине Орјен, богат биљним и животињским свијетом као и многим ендемичним врстама.


Културно-историјски споменици

У данашњем изгледу града јасно се издваја старо урбано језгро из турског времена, градња у доба Аустроугарске и нова градња. За разлику од осталих херцеговачких градића у Требињу је највише изражена, у градњи старих објеката, мјешавина приморских и оријенталних утицаја.

Херцеговачка Грачаница ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Херцеговачка Грачаница ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Херцеговачка Грачаница Вјерна је копија манастира Грачаница на Косову. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, са жељом да изврши тестамент чувеног требињског пјесника Јована Дучића. Његови посмртни остаци пренијети су из Сједињених Америчких Држава и сахрањени у крипту овог храма. Спомен комплекс чине црква Пресвете Богородице са звоником, владичански двор, библиотека, амфитеатар, галерија, салон за банкете, чесма и љетна башта. Храм се може видјети са сваке тачке у Требињу и то је најљепша сакрална грађевина у цијелој Источној Херцеговини. Са брда Црквина пружа се прелијеп поглед на цијели град.

Манастир Тврдош Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир се налази уз саму ријеку око 4 km низводно од Требиња, у селу Тврдошима. Према народном предању, манастир је основао Свети цар Константин и мајка му Јелена. Један је од најстаријих православних манастира у БиХ и један од најзначајнијих манастира Српске православне цркве. Данас је сједиште Захумско-херцеговачке епископије. Сматра се да манастир потиче са почетка XVI вијека.

Манастир Тврдош ауторска права © 2010 Јован Видаковић

Манастир Тврдош ауторска права © 2010 Јован Видаковић

Као и већина вјерских објеката на овим просторима манастир је више пута рушен и опет обнављан. Најприје је страдао у великом земљортесу који је погодио Дубровник у другој половини XVII вијека, а 1694. године су га до темеља срушили Млечани бојећи се да не постане турско утврђење. Манастир је обновљен 1924. год.

Саборна црква Преображења Господњег Грађена је од 1888—1908. године. Налази се у центру града. Поред цркве изграђен је Епархијски дом са библиотеком. У сатаву храма дјелује хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.

Саборна црква Преображења Господњег

Саборна црква Преображења Господњег

Манастир Дужи Манастир Дужи је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Налази се на лијевој обали Требишњице 7 km низводно од Требиња. У XVI и XVII вијеку је био метох манастира Тврдоша. Када је Тврдош разорен, митрополит и монаси прелазе 1695. године у Дужи, обнављају и проширују цркву и метох који од тада носи име Дужи. До укидања Пећке патријаршије 1776. био је средиште херцеговачког митрополита. Манастир је више пута страдао, пљачкан и пустошен. У манастиру се налази честица часног крста.

Манастир Дужи ауторска права © 2016 Небојша Буха

Манастир Дужи ауторска права © 2016 Небојша Буха

Петро Павлов манастир Смјештен је у Петровом Пољу, неколико километара западно од Требиња. У његовој близини се налази Павлова пећина, у коју је по предању навраћао Свети апостол Павле на свом путовању за Рим. У близини манастира налате се рушевине за које се вјерује да су остаци храмова светих апостола Петра и Павла с почетка XI вијека, па чак и из шестог. На темељима старе цркве подигнута је почетком XX вијека.

Петро- Павлов манастир ауторска права © 2010 Јован Видаковић

Петро- Павлов манастир ауторска права © 2010 Јован Видаковић

Спомен црквица Светом Василију Острошком Спомен црквица посвећена Светом Василију Острошком поред куће у којој се родио у селу Мркоњићи у Поповом пољу.

Спомен црква Светом Василију Острошком у Мркоњићима

Спомен црква Светом Василију Острошком у Мркоњићима

Католичка катедрала Некада црква Блажене Дјевице Марије, саграђена је крајем XIX вијека.

Католичка катедрала

Католичка катедрала

Осман-пашина џамија Саграђена је 1729. по наредби Осман-паше Ресулбеговића, требињског капетана. Налази се у Старом граду. 1993. године џамија је изгорела у пожару, рушевине су уклоњене, те је касније саграђена нова.

Осман- пашина џамија ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Осман- пашина џамија ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Перовића мост , са краја XII века, која се чува у Музеју Херцеговине Перовића мост (до посљедњег рата зван Арсланагића мост) је као задужбину за свога погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године, за вријеме Турске окупације.

Када су Турци 1687. године потиснути из Херцег Новог, многе турске породице су се из овог града доселиле у Требиње. Међу њима је био и извјесни Арслан-ага. Он је добио посједе источно од Требиња: на Зупцима, Нецвијећу и Јасену, те право да наплаћује мостарину преко моста на Требишњици. По њему се, од тада, мост назива Арсланагића мост. Изградњом хидроенергетског система на Требишњици Арсланагића мост се нашао 1965. године под водом акумулационог језера. По захтјеву Завода за заштиту споменика културе мост се демонтирао и пренио на друго мјесто, 1966. године приликом пражњења акумулације.

Нова локација Арсланагића моста између насеља Градина (на десној обали ријеке) и насеља Полице (на лијевој обали). Године 1993. мосту је промијењено име у Перовића мост. Поред овог вриједи поменути и Камени мост (изграђен 1953), затим Андрићев мост, Римски мост на ријеци Сушици и  Гељев мост на потоку Лушац. У мјесту Нецвијеће, акомулацијом Горичког језера потопљен је мост краља Александра за који постоји иницијатива да се премјести у град као и Перовића мост.

Перовића - Арсланагића мост ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Перовића - Арсланагића мост ауторска права © 2010 Славенко Вукасовић

Музеј Херцеговине Музеј Херцеговине се налази у Старом граду у аустријској касарни с краја XIX вијека.

Музеј Херцеговине ауторска права © 2019 Небојша Буха

Музеј Херцеговине ауторска права © 2019 Небојша Буха

Изнад Требиња на брдима Страч, Петрина, Голо брдо, Кравица, Гљива и Кличањ налазе се утврђења која датирају из доба аустроугарске окупације.