Вађење узорка

Вађење узорка

Прије двије године у брдима на сјеверу Грчке, у близини границе са Албанијом, пронађена је муника (Pinus heldreichii) стара 1.075 година. Тада су о муници под именом Адонис (име су јој надјенули по грчком Богу љепоте, прим. аут.) писали сви свјетски медији.

Том приликом, сазнали смо да је Адонис босански бор, стар читав миленијум те да га је открила група научника са Универзитета у Мајнцу, Аризони и Стокхолму. Ти исти научници тврдили су да ће Адонис бити записан у историји, зато што је ово дрво засађено у доба када је Византијско царство било на врхунцу или зато што је било старо 100 година када је Магбет крунисан за краља Шкотске, 500 година када је Грчка пала под Османско царство, а 750 када је Исак Њутн формулисао закон кретања.

Непуне двије године послије, крајем маја ове године, угледни часопис „National Geographic“ објавио је да су научници пронашли још старије дрво. У питању је, такође муника, стара 1.230 година, а која расте на стијенама националног парка „Pollino“ у јужној Италији, што је чини најстаријом у Европи.

Вијест је заинтригирала многе. Научници су опет кренули у потрагу за стаништима мунике. И овог пута стигли су на падине Орјена. Једна фотографија члана Планинарског друштва „Вучји зуб“ и Фото кино клуба „Требиње“, Славенка Вукасовића на којој су се „Зубићи“ фотографисали око старе мунике на падинама Јастребице на Бијелој Гори, на интернету је привукла пажњу истраживача.

Контакт је врло брзо успостављен па се на Орјену обрела група стручњака са Шумарског факултета у Загребу са циљем да на овој планини нађу што старији примјерак ендемског бора мунике.


Стјепан, стручњак са Шумарског факултета из Загреба

Стјепан, стручњак са Шумарског факултета из Загреба

Од Игора Шкера, предсједника Планинарског друштва „Вучји зуб“ сазнајемо детаље ове посјете.

„Мини експедиција је боравила седам дана на Орјену. Прво су отишли у Црну Гору. Били су стационирани у дому на Орјенском седлу, а затим су дошли код нас. Боравили су у Извиђачком дому на Тулима и нашу страну су истраживали два дана. Први састанак смо имали на Алексиној међи. Треба поменути да су они контактирали и Шуме Српске. Дакле, с нама је учествовао и искусни шумар Бокић. Тај човјек одлично познаје Орјен. За сада, најстарији примјерак нашли су управо на нашој страни Орјена, на сјеверним падинама Бугање греде и та муника има 650 година. Дакле постоје индиције да и овдје постоје врло старе јединке“.

Загрепчани су се вратили кући, а требињски планинари су наставили потрагу са алатом који су им оставили. Ријеч је о прибору за вађење узорка стабла. Како нам је објаснио предсједник П.Д. „Вучји зуб“, тај алат, састоји се од цијеви на чијем врху је сврдло. Та цијев је шупља. На крај те цијеви се стави полуга у коју се у ствари запакује та цијев. Намонтира се на крају и помоћу полуге се врти сврдло које лако улази у стабло и оно узима узорак.


01.jpg

„Тај узорак на крају дође као једна танка сламка, можда дебљине пет милиметара узорка стабла. Станете поред стабла, окомито ставите сврдло, под правим углом да иде и гађате отприлике средину. Сад да ли је средина, то најбоље оцијени онај што је поред, не ви који држите то сврдло и онда кренете да вртите. Најчешће се погоди близу средине, али и ако промашите то је у неколико година, а десет година је на 500-600 ништа“, истиче Шкеро и објашњава нам да су та стара стабла најчешће јако оштећена, од удара громова и да има доста трулог дијела па они сада траже гдје је муника здрава па да избуше тај дио.

До сада су чланови П.Д. „Вучји зуб“ три пута узимали узорке на Орјену. На Гумбару су нашли стабла стара више од 300 година. Поручују да ће наставити да трагају за вјероватно најстаријим становником наше државе, а ускоро очекују поновни долазак стручњака из Загреба када ће им предати узорке као и мапе истражених стабала.

Једна од наредних активности „Зубића“ је означавање тих стабала, а већ увелико мапирају све планинарске стазе, видиковце, изворишта и одморишта у циљу проглашења Орјена парком природе.

„Ово је само једна од иницијатива које покрећу ону главну, да Орјен буде проглашен националним парком!“, закључио је наш разговор први човјек требињских планинара.

Јелена Даниловић/Глас Требиња

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *