Slušajući priče o jednom gradu u dolini podno Leotar planine, na reci Trebišnjici, okruženom valovitim goletima i brdima na kojima se uzdižu stara utvrđenja, zamišljala sam nesvakidašnje mesto, lepe, pomalo surove prirode i bogate istorije.
U Trebinje smo stigli toplog i sunčanog januarskog dana, i prvi predah od duge vožnje napravili kod starog mosta koji je izgradio Mehmed-paša Sokolović 1574. godine (foto 1). Jutro je uvek najlepše, kad nema graje i gužve. Tada lepo možeš čuti vodu kako teče svojim tokom i let ptica po vedrom nebu. Troje nas je: Milan, Goran i ja. Posle pauze krećemo da se upoznamo s prvim simbolom hercegovačkog grada – planinom Leotar. Na vrh smo krenuli s magistrale, kolskim putem, te uspon nije bio nimalo naporan. Mogli smo slobodno da uživamo u prelepom pogledu na dolinu Trebinjsko polje, vijugavu Trebišnjicu i gradske mostove. Ubrzo nailazimo na staru austrougarsku tvrđavu (jednu od šest, koliko ih broji okruženje), pravimo predah i nastavljamo dalje. Ispred nas se pruža divan greben (foto 2) Leotar planine. Do vrha nam ne treba mnogo vremena, putem se lako ide. Na samom vrhu (1228 mnv) nalazi se TV i radio predajnik. Pravimo par slika i spuštamo se u grad da bismo posetili još nekoliko važnih mesta. Jedno od njih je i crkva Hercegovačka Gračanica iz 2000. godine, na brdu Crkvina, u kojoj je sahranjen Jovan Dučić. Nakon toga, obilazimo Brankovića kulu (foto 3), Saborni hram u centru grada (foto 4) i spomenike Dučiću i Njegošu.
Za sledeći dan planirali smo uspon na masiv Orjena. Snabdeveni kartama, savetima naših prijatelja domaćina i odličnim raspoloženjem, u jutro Badnjeg dana, iz planinarskog doma Vučji zub na Tulima, sa badnjacima na rančevima, uputili smo se ka početku staze. Sa kraja asfalta kreće staza kroz šumu. Šumoviti put je bio većinom zaleđen, a na nekoliko mesta smo morali da se borimo i sa nemirnim granama koje su skoro sasvim prekrile stazu. No dan je lep, idealan za planinarenje i ništa nam ne predstavlja problem. Posle otprilike 7 km hoda kroz šumu, stižemo do udoline Dobri do, odakle kreće uspon i odakle se pruža pogled na osunčane vrhove Orjena – Jastrebicu, Vučji zub, vršnu stenu Zubačkog kabla i ostale. Kroz šumu je staza lepo markirana, no odavde se markacija gubi, tj. prekrivena je snegom, s obzirom da se većina nalazi na kamenju i stenama. U dolini pravimo malu pauzu, nameštamo zimsku opremu i oblačimo jakne, jer već odavde možemo videti kako vetar raspršuje sneg na grebenu. Prema karti, ucrtanoj stazi i rečima prijatelja iz Trebinja, biramo rutu kojom krećemo na uspon. Moramo biti oprezni, Orjen je prepun škrapa, pukotina, od kojih su mnoge prekrivene snegom, te svaki korak mora biti dobro odmeren. Biramo najsigurniji put. Oko nas se svuda uzdižu ponosni vrhovi, a mnoštvo zelenih borića čini divan kontrast snežnoj belini . Napredujući preko škrapa, posle nešto manje od sata, stižemo i do grebena. Po izlasku na greben, pored snažnog vetra od kojeg skoro da se nismo čuli, bivamo nagrađeni fantastičnim pogledom. Jasno vidimo Durmitor i ostale planinske lepotice u daljini (foto 5). Put nas dalje vodi ka završnom usponu. Sneg je odličan za uspon, zaleđen i čvrst, taman da omogući onaj divan zvuk koji prave dereze kad se zabadaju u led. Nastavljamo ka vrhu, sigurnim korakom, povremeno otpenjavajući. Vetar kao da postaje sve jači, a cepin i dereze se sve čvršće zabadaju u zaleđen teren (foto 6). Taj deo, od grebena pred sam vrh, prilično je eksponiran i pri jakom vetru dobra koncentracija je neophodna. I s jedne i s druge strane, duboko pod nama nalaze se stene i doline, a ispred nas – njegovo veličanstvo Zubački kabao, najviši vrh Orjena (foto 7). I sada, po hiljaditi put, sigurna sam da ne postoji lepši osećaj od onog koji te prožima na putu ka planinskom vrhu. Prepuštajući mu se izlazimo na vrh oko podneva. S vrha se (1894 mnv) pruža fanstastičan pogled na more koje se na horizontu stapa s nebom i na vrhove okupane suncem. Vetar je na vrhu najjači i jako je hladno (foto 8). Ne zadržavamo se mnogo, pravimo slike i krećemo nazad. Čeka nas još ceo put do podnožja koji moramo bezbedno proći. Dan odmiče i ne bi valjalo pustiti da se sneg razmekša. Pratimo tragove kojima smo došli i polako se spuštamo. Čini mi se da sam pri svakom silasku duplo oprezna (foto 9). Prelazimo greben i spuštamo se do padine sa škrapama. I dalje oprezno, prolazimo prtinom, tačno onuda kuda smo prošli pri usponu i bezbedno se spuštamo do Dobrog dola. Sada možemo odahnuti i napraviti veću pauzu, nešto pojesti. Čeka nas samo još povratak kroz šumu, ali sada ne moramo žuriti. Dan je bio izuzetan, vreme nas je odlično poslužilo. Pre povratka, okrećem se vrhu sa kojeg smo sišli i, po običaju, zahvaljujem planini što nam je dozvolila da se na nju uspenjemo i bezbedno siđemo. Valja se, planina to čuje i pamti. Naš uspešan dan proslavili smo isto veče na gradskom trgu gde se palio badnjak. Divan završetak divnog dana.
U to da Trebinje osim prelepih planinskih masiva, divnih manastira i istorijskih spomenika ima još dosta toga da ponudi radoznalim putnicima, uverili smo se i narednog dana, prilikom obilaska gradskih utvrđenja na okolnim brdima. Prvo smo posetili austrougarsko utvrđenje Strač, koje dominira iznad grada, drugo po veličini na Balkanu. Ovo utvrđenje imalo je 365 prostorija debelih zidova. Na vrhu (705 mnv) se nalaze gvozdene kupole, a inače je samo utvrđenje prilično oštećeno (foto 10). Sledeća utvrda koju obilazimo je kula Petrina, poznata po nepravednom i nerazumnom rušenju radi izvoza belog kamena (foto 11). Posle nje odlazimo i do tvrđave Golo brdo, sa prilično očuvanim spoljnim zidovima (foto 12). Ova avantura po utvrđenjima potpuno nam ispunjava još jedan dan.
Posle ovakva tri dana Trebinje napuštamo srećni i bogatiji za mnoga lepa iskustva i nezaboravne trenutke. Hvala nebu što nam je podarilo vedre, sunčane dane, hvala planini što nas je blagonaklono dočekala i ispratila i VELIKO HVALA NAŠIM DRAGIM PRIJATELJIMA IZ PD „VUČJI ZUB“ iz TREBINJA koji su učinili da nam vreme provedeno u Trebinju i okolini ostane u neizbrisivom sećanju.
Foto: Milan Pamučar, Teodora Stanković
Izvještaj sastavila Teodora Stanković
0 komentara