Свима нам је остао у сјећању призор на улазу у Пирину пољану у зиму 2010. године. Наиме, планинари кoји су то јутро кренули пут Доброг дола на излет и зимске радости, наишли су на огромни нанос снијега из ког су као забодене чачкалице извиривала дебла дрвећа.

Лавина! Повикали су и застали да гледају у несвакидашњи призор.

Наставили смо даље и опрезно прешли преко великог наноса снијега. Све нас је тада обузимао чудан осјећај,  језе од  големе силе ове појаве на планини.

Први пут се на Орјену срећемо са тако великом лавином, срећом по нас лавина се обрушила са падина Јастребице неколико дана прије нашег доласка. Виђали смо и раније лавине на Орјену, једну на Бугањој греди, прилично велику, која је у  шуми на подножју сипара поломила много мањих буковим стабала. Затим мање лавине на Праси и Вучјем зубу. Али ништа се није могло мјерити са овом.

Ова лавина је вјероватно кренула са врха стрмих падина гребена Јастребице и сурвала се у 500 метара нижу Пирину пољану. Један бријег на половини падине је зауставио дио лавине, док се остатак  подијељен на два дијела сурвао у пољану, а успут поломио сво растиње на свом путу.  У наносу снијега у Пириној пољани могли смо наћи велика дебла букових стабала и чак једно  велико стабло мунике.

Игор Шкеро

Доносимо вам неколико фотографија ове лавине, као и фотографије са Гугл Земље на којима се могу видјети трагови лавине.

У наставку можете прочитати користан текст о лавинама са странице ГСС- а Србије:

Лавина – борба за живот

Нема  стручњака,  који  би  са  поуздањем  тврдио  да  је  нека  падина  потпуно  сигурна  од  лавине.  Изузетак   су   благе   падине,   и   оне   са   утабаним,   устаљеним   или   улежаним   снегом   –   фирном.   Лавина  је  могућа  већ  на  падинама  стрмијим  до  25  степени.  Највећи  број  несрећа  услед  лавине  догодио  се  на  падинама  нагиба  измеду  30  и  35  степени.  Посебно  су  опасне  источне  падине.  Статистика говори да се на њима, услед лавине, догоди 63% несрећа.

Препознавање

Тешкоћа  је  у  томе  што  је  потребно  се  склонити  се  од  лавине  управо  падином  која  јој  је  највише  изложена.   Најлепши   скијашки   терени   су   управо   на   лавинозним   падинама.   Основно   правило   самозаштите  је:  посматрати,  посматрати,  посматрати.  Важан  показатељ  је  чињеница  да  лавина  има  тамо  где  постоје  остаци  ранијих  лавина.  Дакле,  погледајте  где  су  трагови  претходних  лавина  и  процените колико је од тада прошло времена.

Други знаци опасности:

 1.Надуван  снег  (нанос):  Највећи  број  несрећа  се  догодио  за  време  падања  снега  или  непосредно по престанку због плочастих наноса снега, које је нанео ветар. После падања снега, или  после  ветрених  наноса  заобилазите  оне  падине  на  којима  је  нови  снег.  Надувани  снег  се  препознаје  по  по  облику  наноса  или  по  боји,  а  још  боље  ако  га  газите!  За  опасност  од  лавина  у  наносима  постоји  прост  тест:  пођите  2-3  метра  уз  стрму  падину  са  наносима.  Згазите  у  њу  постранце. Ако приметите појаву снежних пукотина у наносу изнад или испод вас, будите сигурни да је опасно.

2. Дубински  пловећи  (текуци)  снег  –  среж.  При  ниским  температурама  и  ведром  времену,  у  снежном покривачу појављује се температурни градијент. Тада настају појаве због којих се снег раслојава,  поједини  слојеви  или  цео  покривач  постаје  крхак,  а  веза  измеду  кристала  попушта.  Такав  снег зовемо текућим или пловним. Препознајете га по томе што се „сув“ снег расипа по падини као зрнца  шецера  у  кристалу.  Плоцасти  снег,  или  делови  слојева  који  се  наду  на  површинама  крхког  пловног  снега,  лако  се  откине  или  отклиза.  Лавине  дубинског  пловећег  снега  су  цеста  појава  за  време хладних зима са мало снега.

3. Мокар снег. Услед ојужености, фена, кише и сунчевог зрачења снег се лако и брзо накваси и отежа,  та  да  се  поцну  откидати  лавине  мокрог  или  влажног  снега.  Пажљивим  посматрањем,  безпроблема откривате каква је влажност снежног покриваца.

Поступак:

1. Опрема 

Kо  се  данданас  упушта  у  скијање  по  дубоком  снегу  ван  скијашких  стаза  и  на  лавинозном  терену  без  одговарајуће  опреме  и  сам,  крајње  је  неодговоран.  Под  основном  опремом за лавину подразумева се лавински јављач, лавинска сонда, и снежна лопата са мерачемклизања. Једном  кад  вас  захвати  лавина,  гајке  скијашких  штапова  ће  вам  се  заплести  око  зглобова,  маса  снега  који  се  клиза  и  котрља  ће  вас  вуци  у  долину,  а  ако  при  том  имате  „ловце“,  скије  ће  вам  бити  као  сидра  везане  за  ноге.  Искуснијег  турно  скијаша  препознајете  по  томе  што  није  сам,  сигурно скија  у  челцу,  извлачи  руке  из  гуртни  на  штаповима,  откаци  ловце  са  ногу,  има  при  себи  укључени лавински јављач (постављану на одашиљац), а у ранцу лависнку лопату и сонду.

 2. Даље  од  лавинских  подруцја  –  Заобилазите  падине  које  су  вам  иоле  сумњиве.  Примећујте знаке који вам говоре о врсти снега и могућности појаве лавина. Пробајте снег и падину штапом. Ако приметите наизменичност тврдих и меких слојева на површини, и при том је тврди слој на мекој подлози и обрнуто, одустаните.

3. На  стрмим  падинама  возите  појединачно  –  Kада  није  могуће  уочити  било  који  знак  опасности  одлучујете  се  на  уживање  у  скијању  ван  ски  стаза,  на  слободном  и  необезбеденом  терену, и по свежем и дубоком пршићу. Разумљиво је да, при том, не смете заборавити да је ваша процена  опасности  могла  бити  нетачна.  Разумни  скијаши  се  на  оваквим  теренима  и  условима  не  скијају  у  групи  истовремено.  Скијајте,  уживајте,  али  појединцано,  један  за  другим,  од  једног  до  другог сигурног одморишта.

Укрепање

Ако вас захвати лавина, запамтите да је мало вероватно да ћете се спасити спустом (бежањем). Та могућност је мало вероватнија пре него што вас лавина захвати. Зато, чим приметите померање снежног  покриваца  или  приметите  да  вас  снег  под  вама  носи,  ако  сте  вешт  скијаш,  покушајте  да  поравнате скије и спустите се, по лавини, изван ње.

Ако паднете: Борите се са лавином! Одупирите се да вас не повуце унутар себе! Kад приметите да се брзина лавине смањује ставите руке испред лица. Ако  вас  је  лавина  увукла  и  ваши  покушаји  да  изроните  нису  били  успешни  немојте  понављати  истепокрете.  Тиме  само  непотребно  трошите  снагу  и  ваздух. 

Да  би  сте  преживели  мора  бити  испуњено  неколико услова:

•немате повреду која је опасна по живот (што је прилицно чест слуцај)

•морате имати довољно простора и ваздуха за дисање. То постижете постављањем руку испред лица. Ово је немогуће урадити ако су вам гуртне од штапова на рукама.

•Другови који су са вама су вични и увежбани за спасавање из лавина. Услов за успех је постојање лавинских јављача (укљуцених и постављаних на одашиљање), лавинских сонди и лопата за снег. Ако не успе брза другарска помоћ, успеће брзо јављање и акција ГСС.

•Вичите и дозивајте упомоћ само ако осетите да су спасиоци или другари изнад вас.

Спасавање из лавина

Само тренутна другарска помоћ, која мора бити успешна у неколико минута, повећава  изгледе  за  избављење  и  живот  унесрећеног. 

Ово  се  спасавање  односи  на  вас  и  ваше  другаре  са  којимаскијате  по  необезбеденим  и  лавинозним  теренима.  Приликом  спасавања  размишљајте  да  сте  на  лавинозном терену, те да може кренути нова лавина. Ако лавина затрпа и вас више нема помоћи ни вама      ни      вашем      другару.      Поставите      осматрача      и      прецизирајте      правац      бега.      

Запамтите  место  на  коме  је  нестао  ваш  другар.  Ако  сте  то  место  запамтили,  одмах  почните  да  тражите  површинске  знаке  (капа,  рукавице,  комади  опреме  …)  и  претражујте  лавинским  јављачем.

Руковање лавинским јављачем и његово коришћење мора вам бити познато.

1. Јављач се укљуци на „пријем“

2. Јављач  се  лагано  помера  лево,  десно  и  уназад  и  тражи  се  правац  и  смер  растуће  јачинепријемног сигнала.

3. Повремено се јављач помера горе-доле да би се елиминисала погрешна очитавања.

4. Детаљно тражење тик над тлом у два укрштена правца и цетири смера.

5. Лавинском  сондом  се  одредује  лежиште  затрпаног.  Ако  немате  лавинске  јављаче  тражење  повређеног  је  знатно  спорије.  Врши  се  „цешљање“  терена  лавинским  сондама.  Сондира  се  сондама и штаповима са којих се скину крпље.

Још неколико брзих упутстава:

• Будите свесни свог инстинкта и предосећаја. Верујте му. Не идите на падине којима не верујете. 

• Никада немојте ићи на захтевне и опасне терене без лавинских јављача, сонди и лопата.

• Пре него што напустите уређено скијалиште и упустите се у теренско скијање, укључите лавински јављач, поставите га на предају и проверите да ли ради.

• Руке извуците из гуртни на штаповима и откопчајте ловце за скије.

• На падинама преко 25% нагиба скијајте појединачно, један за другим, од једног до другог сигурног одморишта.

• Послушајте савете, идите са горским водичима, инструктором скијања или ски учитељом


1 коментар

Pavle Cikovac · 24. октобра 2020 у 1:38 pm

Ova lavina se dogodila u ekstremnoj godini. Oboren je bio visedecenijski rekord oborina na Orjenu izmereni 1937 od 8065 mm (8065 l vode na jednom kvadratnom metru). 2010 je bilo izmereno cak 9105 mm (9105 l vode). Reference za 1937 imamo ovde: http://zgs.zrc-sazu.si/Portals/8/Geografski_vestnik/Pred1999/GV_2701_003_043.pdf a ovde za 2010: http://www.glasniksgd.rs/index.php/home/article/view/163

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.