Sniježne lavine na Orjenu (FOTO)

Svima nam je ostao u sjećanju prizor na ulazu u Pirinu poljanu u zimu 2010. godine. Naime, planinari koji su to jutro krenuli put Dobrog dola na izlet i zimske radosti, naišli su na ogromni nanos snijega iz kog su kao zabodene čačkalice izvirivala debla drveća.

Lavina! Povikali su i zastali da gledaju u nesvakidašnji prizor.

Nastavili smo dalje i oprezno prešli preko velikog nanosa snijega. Sve nas je tada obuzimao čudan osjećaj,  jeze od  goleme sile ove pojave na planini.

Prvi put se na Orjenu srećemo sa tako velikom lavinom, srećom po nas lavina se obrušila sa padina Jastrebice nekoliko dana prije našeg dolaska. Viđali smo i ranije lavine na Orjenu, jednu na Buganjoj gredi, prilično veliku, koja je u  šumi na podnožju sipara polomila mnogo manjih bukovim stabala. Zatim manje lavine na Prasi i Vučjem zubu. Ali ništa se nije moglo mjeriti sa ovom.

Ova lavina je vjerovatno krenula sa vrha strmih padina grebena Jastrebice i survala se u 500 metara nižu Pirinu poljanu. Jedan brijeg na polovini padine je zaustavio dio lavine, dok se ostatak  podijeljen na dva dijela survao u poljanu, a usput polomio svo rastinje na svom putu.  U nanosu snijega u Pirinoj poljani mogli smo naći velika debla bukovih stabala i čak jedno  veliko stablo munike.

Igor Škero

Donosimo vam nekoliko fotografija ove lavine, kao i fotografije sa Gugl Zemlje na kojima se mogu vidjeti tragovi lavine.

U nastavku možete pročitati koristan tekst o lavinama sa stranice GSS- a Srbije:

Lavina – borba za život

Nema  stručnjaka,  koji  bi  sa  pouzdanjem  tvrdio  da  je  neka  padina  potpuno  sigurna  od  lavine.  Izuzetak   su   blage   padine,   i   one   sa   utabanim,   ustaljenim   ili   uležanim   snegom   –   firnom.   Lavina  je  moguća  već  na  padinama  strmijim  do  25  stepeni.  Najveći  broj  nesreća  usled  lavine  dogodio  se  na  padinama  nagiba  između  30  i  35  stepeni.  Posebno  su  opasne  istočne  padine.  Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreća.

Prepoznavanje

Teškoća  je  u  tome  što  je  potrebno  se  skloniti  se  od  lavine  upravo  padinom  koja  joj  je  najviše  izložena.   Najlepši   skijaški   tereni   su   upravo   na   lavinoznim   padinama.   Osnovno   pravilo   samozaštite  je:  posmatrati,  posmatrati,  posmatrati.  Važan  pokazatelj  je  činjenica  da  lavina  ima  tamo  gde  postoje  ostaci  ranijih  lavina.  Dakle,  pogledajte  gde  su  tragovi  prethodnih  lavina  i  procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:

 1.Naduvan  sneg  (nanos):  Najveći  broj  nesreća  se  dogodio  za  vreme  padanja  snega  ili  neposredno po prestanku zbog pločastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili  posle  vetrenih  nanosa  zaobilazite  one  padine  na  kojima  je  novi  sneg.  Naduvani  sneg  se  prepoznaje  po  po  obliku  nanosa  ili  po  boji,  a  još  bolje  ako  ga  gazite!  Za  opasnost  od  lavina  u  nanosima  postoji  prost  test:  pođite  2-3  metra  uz  strmu  padinu  sa  nanosima.  Zgazite  u  nju  postrance. Ako primetite pojavu snežnih pukotina u nanosu iznad ili ispod vas, budite sigurni da je opasno.

2. Dubinski  ploveći  (tekuci)  sneg  –  srež.  Pri  niskim  temperaturama  i  vedrom  vremenu,  u  snežnom pokrivaču pojavljuje se temperaturni gradijent. Tada nastaju pojave zbog kojih se sneg raslojava,  pojedini  slojevi  ili  ceo  pokrivač  postaje  krhak,  a  veza  izmedu  kristala  popušta.  Takav  sneg zovemo tekućim ili plovnim. Prepoznajete ga po tome što se „suv“ sneg rasipa po padini kao zrnca  šećera  u  kristalu.  Pločasti  sneg,  ili  delovi  slojeva  koji  se  nadu  na  površinama  krhkog  plovnog  snega,  lako  se  otkine  ili  otkliza.  Lavine  dubinskog  plovećeg  snega  su  česta  pojava  za  vreme hladnih zima sa malo snega.

3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i sunčevog zračenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža,  tada  se  počnu  otkidati  lavine  mokrog  ili  vlažnog  snega.  Pažljivim  posmatranjem,  bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivača.

Postupak:

1. Oprema

Ko  se  dandanas  upušta  u  skijanje  po  dubokom  snegu  van  skijaških  staza  i  na  lavinoznom  terenu  bez  odgovarajuće  opreme  i  sam,  krajnje  je  neodgovoran.  Pod  osnovnom  opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljač, lavinska sonda, i snežna lopata sa meračem klizanja. Jednom  kad  vas  zahvati  lavina,  gajke  skijaških  štapova  će  vam  se  zaplesti  oko  zglobova,  masa  snega  koji  se  kliza  i  kotrlja  će  vas  vući  u  dolinu,  a  ako  pri  tom  imate  „lovce“,  skije  će  vam  biti  kao  sidra  vezane  za  noge.  Iskusnijeg  turno  skijaša  prepoznajete  po  tome  što  nije  sam,  sigurno skija  u  celcu,  izvlači  ruke  iz  gurtni  na  štapovima,  otkači  lovce  sa  nogu,  ima  pri  sebi  uključeni lavinski javljač (postavljanu na odašiljač), a u rancu lavisnku lopatu i sondu.

2. Dalje  od  lavinskih  područja  –  Zaobilazite  padine  koje  su  vam  iole  sumnjive.  Primećujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogućnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmeničnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.

3. Na  strmim  padinama  vozite  pojedinačno  –  Kada  nije  moguće  uočiti  bilo  koji  znak  opasnosti  odlučujete  se  na  uživanje  u  skijanju  van  ski  staza,  na  slobodnom  i  neobezbedenom  terenu, i po svežem i dubokom pršiću. Razumljivo je da, pri tom, ne smete zaboraviti da je vaša procena  opasnosti  mogla  biti  netačna.  Razumni  skijaši  se  na  ovakvim  terenima  i  uslovima  ne  skijaju  u  grupi  istovremeno.  Skijajte,  uživajte,  ali  pojedinčano,  jedan  za  drugim,  od  jednog  do  drugog sigurnog odmorišta.

Ukrepanje

Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da ćete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogućnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, čim primetite pomeranje snežnog  pokrivaca  ili  primetite  da  vas  sneg  pod  vama  nosi,  ako  ste  vešt  skijaš,  pokušajte  da  poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.

Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuče unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica. Ako  vas  je  lavina  uvukla  i  vaši  pokušaji  da  izronite  nisu  bili  uspešni  nemojte  ponavljati  iste pokrete.  Time  samo  nepotrebno  trošite  snagu  i  vazduh.

Da  bi  ste  preživeli  mora  biti  ispunjeno  nekoliko uslova:

•nemate povredu koja je opasna po život (što je prilično čest slučaj)

•morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguće uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama.

•Drugovi koji su sa vama su vični i uvežbani za spasavanje iz lavina. Uslov za uspeh je postojanje lavinskih javljača (uključenih i postavljanih na odašiljanje), lavinskih sondi i lopata za sneg. Ako ne uspe brza drugarska pomoć, uspeće brzo javljanje i akcija GSS.

•Vičite i dozivajte upomoć samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina

Samo trenutna drugarska pomoć, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povećava  izglede  za  izbavljenje  i  život  unesrećenog.

Ovo  se  spasavanje  odnosi  na  vas  i  vaše  drugare  sa  kojima skijate  po  neobezbeđenim  i  lavinoznim  terenima.  Prilikom  spasavanja  razmišljajte  da  ste  na  lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina. Ako lavina zatrpa i vas više nema pomoći ni vama      ni      vašem      drugaru.      Postavite      osmatrača      i      precizirajte      pravac      bega.

Zapamtite  mesto  na  kome  je  nestao  vaš  drugar.  Ako  ste  to  mesto  zapamtili,  odmah  počnite  da  tražite  površinske  znake  (kapa,  rukavice,  komadi  opreme  …)  i  pretražujte  lavinskim  javljačem.

Rukovanje lavinskim javljačem i njegovo korišćenje mora vam biti poznato.

1. Javljač se uključi na „prijem“

2. Javljač  se  lagano  pomera  levo,  desno  i  unazad  i  traži  se  pravac  i  smer  rastuće  jačine prijemnog signala.

3. Povremeno se javljač pomera gore-dole da bi se eliminisala pogrešna očitavanja.

4. Detaljno traženje tik nad tlom u dva ukrštena pravca i četiri smera.

5. Lavinskom  sondom  se  određuje  ležište  zatrpanog.  Ako  nemate  lavinske  javljače  traženje  povređenog  je  znatno  sporije.  Vrši  se  „češljanje“  terena  lavinskim  sondama.  Sondira  se  sondama i štapovima sa kojih se skinu krplje.

Još nekoliko brzih uputstava:

• Budite svesni svog instinkta i predosećaja. Verujte mu. Ne idite na padine kojima ne verujete.

• Nikada nemojte ići na zahtevne i opasne terene bez lavinskih javljača, sondi i lopata.

• Pre nego što napustite uređeno skijalište i upustite se u terensko skijanje, uključite lavinski javljač, postavite ga na predaju i proverite da li radi.

• Ruke izvucite iz gurtni na štapovima i otkopčajte lovce za skije.

• Na padinama preko 25% nagiba skijajte pojedinačno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

• Poslušajte savete, idite sa gorskim vodičima, instruktorom skijanja ili ski učiteljom