Дива Грабовица (250мнв)- Жлијеб- Хајдучка врата (2 000мнв)- Дрињача (2 038мнв)- Пласа (1620 мнв) – Дива Грабовица
Укупан пређени пут: 22.41км
Највиша тачка: 2 038мнв
Укупна висинска разлика: 1893м
Кондиционо веома захтјевна, технички средње захтјевна тура.
Опште информације:
На десној обали ријеке Неретве а између њених притока Дрежанке и Дољанке, налази се Чврсница, највиша планина у средњих Динарида са врхом Плочно од 2228мнв. Масив Чврснице чине вијенци Велика Чврсница и Вилинац те висоравни Велика Чврсница, Муарница, Плас и Мала Чврсница. Осим Плочног, ту се налази још неколико врхова изнад 2000мнв, међу којима су: Драга Коса 2217, Јелинка 2170, Капци 2156, Велики Вилинац 2113, Плоча 2040 и Пештибрдо 2039мнв и због близине заштићеног геоморфолошког објекта Хајдучка врата можда један од посјећенијих, врх Дрињача са 2038мнв.
Опис туре:
Са магистралног пута М-17 из смјера Мостар- Јабланица, одвајамо се лијево путем који нас води ка ХЕ Грабовица и ту прелазимо ријеку Неретву. Асфалт ускоро прелази у макадам али без рупа и оштећења. Настављамо се возити још неких 4.5 км до села Дива Грабовица гдје је таблом означена почетна тачка успона, на 250 мнв.
Од табле се кратко крећемо макадамским путем и ускоро скрећемо у густу грабову, а затим букову и борову шуму. Стаза је одлично уређена али доста стрма па се савјетује спор и уједначен ритам ходања. До ловачке куће „ Жлијеб“ која је смјештена на 890мнв налазе се и два уређена извора воде па није неопходно носити велике залихе воде од самог подножја (до краја успона вода ће и те како бити потребна). Ловачка кућа је недавно обновљена и изгледа веома гостољубиво. У густој хладовини, са неколико дрвених столова и вањским роштиљем, ово је идеално мјесто за одмор. Још боља идеја је кренути стазом ка југу која гребеном води до спектакуларног видиковца који пружа незабораван поглед на долину Грабовице и околне врхове. Обавезно планирати вријеме за фотографије, крајолик је чаробан и изузетно фотогеничан.
Од Жлијеба могуће одабрати неколико путања. Често бирана је стаза која води ка кући „Тисе“ на 1380 мнв одакле се такође пружа изванредан поглед на Пештибрдо и Велики кук (кућа је изграђена на гребену, неких десетак минута од стазе). На другу страну, од Жлијеба полази и стаза којом се може кружно спустити назад ка Грабовици или наставити узбрдо до планинарске куће „Пласа“ 1620 мнв. Ми ћемо данас Пласу посјетити са друге стране, на нашој силазној путањи, при повратку са гребена, али и сама за себе, ово је веома лијепа дестинација која сасвим оправдава напор потребан да се до ње стигне.
Како смо се одлучили за пуни круг, ми настављамо даље ка Хајдучким вратима. Одмор нам је добро дошао јер полако излазимо из шуме и настављамо сунцу изложеним камењаром. Ово је вјероватно најнеугоднији дио пута и заштита од сунца је важна. На наше огромно задовољство, након серпентина кроз усјек, излазимо на травнате пропланке обрасле црним бором и муником. Овај дио стазе зове се Стрменица, на њему се савладава 620 м надморске висине, а води до изласка на плато на којем се налазе Хајдучка Врата (2000 мнм). Успон је прилично напоран а са сваком сљедећом изохипсом отвара се раскошан поглед који одузима и оно мало даха што нам је преостало. Коначно, са лијеве стране, наш данашњи циљ. Хајдучка врата с правом носе своју бајковиту репутацију и сасвим је лако разумјети зашто су постала дио фолклора ових крајева. Поглед је величанствен, моћни врхови у даљини, вијугава Неретва под нама…Кажем то након скоро сваке туре, и не волим да се понављам, али заиста је тако… ријечи и пиксели не могу приближити оно што човјек осјећа на врху, једина препорука је доћи и доживјети!
Још један занимљив локалитет ( овог пута га нисмо стигли обићи) налази се на десет минута хода од Хајдучких врата. Са својих 1970 метара надморске висине, ледничко језеро Црвењак, иако спада у мала језера (око 50 метара дугачко и око 30 широко) интересантно је због чињенице да се ради о језеру са највишом надморском висином у Босни и Херцеговини те да у њему живи ендемски водоземац тритон. Обилазак остављамо за следећи пут.
Након паузе, притежемо везице на ципелама, невољно остављамо ове призоре за собом и крећемо даље ка врху Дрињача (2038мнв). Одатле, гребеном спуштамо се лагано, мало снијегом, а мало уз (и кроз) жбун планинског бора- клековине ( бор кривуљ). На овој дионици ходамо кратко дијелом стазе Виа Динарика ка Јабланици, али се ускоро одвајамо лијево и сипаром спуштамо ка Пласи. Ту нам је и последња станица за кратак одмор након које се спуштамо цик-цак стазом коју је на пар мјеста могуће и препријечити. На почетну стазу укључујемо се на пола пута између два извора. Беговића извор налази се тачно тамо гдје је потребан, након оваквог дана, свјежина планинског извора прави је дар.
Сад већ сасвим близу почетној тачки, док се смјењују буква, храст медунац и бијели граб, познатом уређеном стазом сабирамо утиске. Нисмо ни слутили колико љепоте крије овај крај и већ кујемо планове како и када подијелити ову љепоту са осталим „Зубићима“. Надамо се, ускоро!
Кристина Јашић
Фото: Мирко Лучић
0 коментара