У организацији нашег друштва, у суботу, 17. марта одржана је трећа по реду „Требиње вертикал – Трка у камену 2018“. Трка је одржана на стази трасираној 2016. године, која од Перовића/Арсланагића моста у Требињу води до врха планине Леотар (1228 мнв); дужине 5200 метара и висинске разлике 960 метара.

Организацију трке је, поред редовних активности – оглашавања, анимирања спонзора, уређења стазе и друго, пратила и доза неизвјесности, будући да нам временска прогноза није ишла на руку, јер је за дане викенда најављивана јака киша. Разматрала се могућност да се у случају јаке кише стаза скрати до Орлових греда, у случају невремена са грмљавином – да се трчи кроз град до Херцеговачке Грачанице; али неодржавање трке није долазило у обзир. Дан прије трке одлучено је – трка ће се одржати у пуном формату, прогноза ја најављивала кишу, али тек у поподневним сатима.

У 10 часова, са старта код Перовића/Арсланагића моста пут врха Леотара кренуо је укупно 71 такмичар, од чега 63 у мушкој и 8 у женској конкуренцији. Учесници трке пристигли су из БИХ, Србије и Црне Горе, углавном чланови разних спортских друштава, међу којима је било и индивидуалаца.

Такмичаре је са старта испратио јак и у почетку топао југоисточни вјетар. Међутим, како су одмицали уз Леотар вјетар се појачавао, снижавајући температуру, достизао орканску снагу, и на моменте готово потпуно онемогућавао кретање, поготово после проласка Орлових греда и на завршном успону, тако да поред одреднице „vertical“ слободно можемо рећи да се радило о трци класе „extrеmе“.

И тада се догодило нешто необично, несвакидашње, по чеме ће овогодишња трка остати упамћена – умјесто да овакви услови успоре такмичаре, десило се обратно – као да су учесницима трке убризгали нову дозу адреналина – борећи се са налетима вјетра и извлачећи последње атоме снаге грабили су ка врху, крећући се често четвороношке, придржавајући се за оскудно растиње и хватајући заклон између камења. У моменту пристизања првих такмичара на циљ, почела је падати киша, ношена јаким вјетром, стварајући утисак пјешчане олује; на моменте би вјетар нанио облак па су такмичари буквално израњали „ниоткуда“. Све то је створило једну нестварну слику на циљу, такмичари су сачекивали једни друге, размјењивали утиске са стазе; фотографисали се „са погледом на град“ који би се на моменте назирао, сви одреда одушевљени временским (не)приликама који су трци дали једну нову димензију. У предвиђеном времену трку је завршио укупно 61 такмичар, док је њих 10 није завршило трку.

У мушкој категорији, први је кроз циљ прошао Милош Микић из Никшића – Триатлон клуб Никшић у времену 47,42 минута. Водио је од старта до циља, поправивши за 36 секунди рекорд стазе, који је постигао 2016. године. Други је био прошао Мостарац Иван Леженић – „Čvrsnica ultra team“ – 52;37 минута; трећепласирани је Паљанин Невен Цицовић, који је наступао индивидуално, временом 52;49 минута.

У женској конкуренцији, побиједила је Милуша Бошковић из Котора – ТК „Котор“ временом 59:27 минута, чиме је поправилла за 1;03 минута досадашњи рекорд Сање Каваз из 2016. године; друга је на циљ временом 64:17 минута стигла Јелица Јоковић из Ужица, члан ПК „Ера“; док је трећа била Требињка Кристина Гудељ, чланица БК „Леотар“, временом 71:28 минута.

Најбоље пласирани домаћи такмичари били су Срђан Домазет (53:03); Петар Спаић (53:34) , чланови ПД „Вучји зуб“ и Милош Аранитовић члан АК „Леотар“ (54:20), који су заузели 4,5. и 6. мјесто.

У категорији такмичара преко 50 година најбољи је временом 58:02 минута био Радомир Милић – КБС „Требиње“ (10. мјесто); други и трећи Ужичанини, чланови ПК „Ера“ – Михаило Топаловић (63:53 минута; 22. мјесто) и Драгољуб Јасиковић (72,49 минута; 37. мјесто)

По традицији, најстарији такмичар је био наш члан Војо Прелевић – ПД „Вучји зуб“, најмлађи – Јаков Перишић из Требиња, девет година, члан АК „Леотар“, који су завршили трку у предвиђеном времену.

По завршетку трке за такмичаре и организаторе је приређен ручак у хотелу „Леотар“, после чега је услиједила подјела медаља и пригодних награда побједницима по категоријама, као и уручење финишер медаља свим такмичарима који су у предвиђеном року завршили трку.

Побједник у мушкој конкуренцији Милош Микић, који се буквално претплатио на прва мјеста у Требињу, је захвалио другопласираном који га је мотивисао да обори рекорд, нагласивши тешке услове на стази и вјетар који га је на моменте скретао са стазе. Милуша Бошковић, побједница у женској конкуренцији, истакла је да је и сама одрасла на камену, да воли овакав тип стазе, није крила одушевљење због временских прилика које су верикал превориле у авантуру, нагласивши да би исто била задовољна и да је стигла последња. Најмлађи учесник – Јаков Перишић је рекао да је било тешко али и да је успио да истрчи; а чини се да би лакше истрчао још једну трку него одговарао на новинарска питања. Нека се навикава, будућност је пред њим!!!
У прошлогодишњем извјештају  написали смо да би небеско трчање могло да „пусти коријење“ у Херцеговини; а сада слободно можемо рећи да већ доноси прве плодове. Укупно 41 такмичар са подручја Херцеговине се опробао на Леотару, двије медаље су остале у Требињу; а већ се назире и неколико имена која би следећих година могли да се упусте у борбу за сами врх.

И „седма сила“ је посветила велику пажњу овом догађају, а на следећим линковима можете пронаћи неке од прилога:

https://www.youtube.com/watch?v=JYMo9UqIyUQ

https://www.youtube.com/watch?v=Ynna4Sh58wE;

https://www.youtube.com/watch?v=bSj9s3-QNdA; ;

https://www.youtube.com/watch?v=Mcx7a569W5E

Доста фотографија и видео записа можете наћи на нашој фајсбоок страници као и на профилима учесника. https://www.facebook.com/groups/57046642017/
Резултате можете погледати на линку: https://www.stotinka.hr/hrv/utrka/1858/ukupni_poredak  Још једна успјешно организована трка је за нама. Такмичари нису штедјели ријечи хвале, најављујући да ће опет доћи да се опробају на херцеговачком кршу. Овим путем захваљујемо свим учесницима, спонзорима и свима који су на било који начин помогли организацију трке. До „Требиње Вертикал – Трка у камену 2019“ – да смо здраво!

Текст: Мирослав Ковачевић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *