Традиционална акција у календару ПД „Вучји зуб“, зимски успон на Јастребицу је акција која се по правилу из неког разлога препичава. Некада се зубићи одлуче да походе највиши требињси врх по олујном невремену а некада нас Јастребица почасти лијепим погледом и још љепшим временским приликама.
Тако је било и прошле недјеље(21.02.2021.), Сунце нас је гријало а поглед „пуцао“ на све стране. Снијег таман какав треба за истинско уживање у успону.
Група од десет(Ивана, Јелица, Нада, Данко, Жика, Крсто, Никола, Мирко, Озренко и Игор) зубића је кренула са Убала. Снијег нас је дочекао прије скретања на стазу Живадин Симић, гдје га је било прко пола метра. Како смо се успињали висина снијега је расла, понегдје до маркација.
И таман када смо се поприлично уморили дошли смо на видиковац. Краћи одмор је свима добро дошао, обедовање, кафа и по која фотка. Никола је пустио дрон да направи који кадар из ваздуха. Поглед са видиковца, љепши него икад, фантастичан орјенски гребен од Свитаваца до Зубачког кабла је непрестано бранио облацима који су куљали са мора да га пребаце, и тако правио невјероватне призоре. Уживанција за сва чула…
Настављамо даље, иако су Никола и Мирко због недостака опреме планирали успон до видиковца. Међутим, изласком на гребен схватамо да су дерезе и цепин нешто што се мора имати па Никола и Мирко одустају од даљег успона.
Нас осмеро наставља даље, лагано савладавамо падине Јастребице, одлични услови за успон. Фоткамо а Данко „узима“ по који кадар за видео. Осмјех са лица не силази…
Након четири сата успона долазимо на врх гдје смо сви нашли по дио на ком нема снијега и заслужено одморили око пола сата.
Заједничко фоткање и повратак истом рутом, за два сата смо се вратили на Убла. По старом обичају, након успона одлазимо у дом на кафу код наше Споменке.
Још један диван дан на планини је иза нас, до нових дружења, да смо здраво!
Игор Шкеро
Видео: Данко Карић
Фотографије: Игор Шкеро
0 коментара