Опет смо на високим планинама, овај пут то су биле Проклетије. Импозантан планински масив на југу Динарида. Осмочлана група наших планинара је у петак отпутовала у Грбају, живописну долину подно проклетијских врхова. План је био да се у суботу пењу Сјеверни, Велики врх Карафила, а у повратку Очњак. Недјеља је била резервисана за нешто лакши успон на другу страну долине и врхове Волушница, Талијанка и Попадија.

Субота. Све иде по плану, за 4 и по часа успјешно се попео Сјеверни врх Каранфила, већи дио групе је попео и Велики врх. У повратку се вријеме квари, почиње и мања киша, један дио групе силази истом стазом преко Крошње назад, а други дио пролази кроз Шупља врата у долину Љубокућ одакле иде стаза за Очњак. Вријеме се не побољшава, тамни облаци су прекрили врхове па се доноси разумна одлука да се Очњак пење сутрадан, у недјељу. Ипак се ради о доста захтјевном успону, а мокар и клизав терен сигурно не би били пожељни.

Недјеља. Двије групе крећу у два правца, једни на Очњак, други на Волушницу и даље. Вријеме је идеално за успон, тако да се за 3 и по часа група нашла на врху Очњака. Друга група прво пење Волушницу па даље гребеном према Талијанки и Попадији.

Фотографије са Каранфила и Очњака. Фото: Данко Карић

Фотографије са Волушнице, Талијанке и Попадије. Фото: Брано Јанковић

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.