Пауза над Цавтатом

Gornji Obod, Velji Do, Stražišće (701m), Rajčevići
Dužina staze: 12.5km

Nije da smo krenuli u obaranje nekakvog rekorda, samo se namjestilo. Vodič je čak možda na momente i pokazao drugačije želje i namjere, ali je brzo uhvatio ritam naših misli i prilagodio se njemu. A kakve su nam misli bile, dobro nas je kući doveo. Odigao nas je miris pelina i konavoske jeseni par centimetara od tla i pronosao mekano padinama, vinogradima i maslinjacima. Sunce kad ti poljubi kapke budiš se em polako, em nerado. Da nije kasnije bilo tragova čičaka i zemlje na cipelama, ja se recimo uopšte ne bih se mogla zakleti da sam ikako hodala. A imamo i fotografije, biće zaista da jesam.
Elem, ne kažem da je bilo lako i da se nismo trudili. Vukli smo junački i vala baš kao jedan. Teglili i natezali, navlačili i razvlačilii, sve dok tih 12.5 kilometara nismo izvukli na skoro 700 metara i 6 sati laganog, u Vučijem zubu nezapamćeno laganog, hoda. I pauza. Pauza za pomoć na putu. Pauza za mimoilažanje. Pauza za čas istorije. Pauza za sendivč. Pauza za sunce. Pauza za kafu. Pauza za fotku. Pauza za čaj(branje čaja). Pauza za priču. Pauza za grožđe. Kad bolje razmislim, mi smo ustvari bili na pauzi, a svako normalan gleda da pauzu razvuče. Nas je ustvari vodič opako prevario! Obećao nam je uspon a odveo nas na pauzu. E dobio je milo za drago. Eto mu ga sad.