Четверочлана група планинара ПД „Вучји зуб“ боравила је у дијелу Дурмитора који се сматра најдивљијим, најзабаченијим и најмање посјећеним, а то је кањон ријеке Сушице. Прошлог викенда они су своју пјешачку туру започели на обали Сушичког језера (1180 мнв) које заједно са ријеком пресушује током љета, а појављује се у прољеће након топљења сњегова.
Стаза води кањоном кроз црногоричну, букову и јаворову шуму, преко пропланака богато обраслим сријемушем (медвјеђим луком), а тако велико присуство ове биљке је изненадило и задивило ову групу планинољубаца. Стаза је маркирана и углавном прати корито Сушице, а због већег водостаја на неким мјестима ријека се мора прескакати, па чак и прегазити да би се пратила маркација што је овој тури дало на занимљивости и атрактивности.
Послије пар сати хода стиже се на сам извор Сушице, а то је водопад Скакала (1500 мнв) који својим импонзантним изгледом одузима дах свима који га посјете у ово доба године.
Након фотографисања и уживања у призору планинари су продужили стазом која се издиже изнад водопада и прошетали даље до долине Шкрке и њених пикторескних језера, Великог и Малог (1700 мнв) која су изузетно пуна у ово доба године – толико да су неке стазе око језера потопљене. У повратку истом стазом није изостало ни даље дивљење рађању Сушице која настаје управо од воде ових језера, а оне се подземним каналима у виду понорнице крећу ка водопаду Скакала док се хучање ове подземне воде чује под ногама на неким дијеловима стазе.
Планинари су се у Требиње вратили пуни утисака и са жељом да се некад опет врате и наставе откривати добро чуване тајне горостаса Дурмитора.
Ана Влатковић
Видео и фотографије: Славенко Вукасовић
0 коментара