У суботу, 26. марта; у организацији нашега друштва одржан је седми по реду „Требиње Вертикал  – Трка у камену 2022“. Укидање епидемиолошких мјера омогућило је одржавање трке у старом термину – другој половини марта.

И ове године смо предузели све мјере како би трка протекла у најбољем реду и да би максимално изашли у сусрет учесницима и гостима. Дуг период без падавина учинио је да је Леотар у марту био посјећенији него икад – неко је тренирао, неко шетао рекреативно, слободно можемо рећи да су посјетиоци толико утабали стазу да је маркација малтене постала непотребна! Ипак, стаза је још једном генерално поспремљена, на доста мјеста оивичена и премаркирана, како би спремна дочекала трку.

Са старта – кеја на лијевој обали Требишњице, у суботу у 10 часова кренуло је 185 такмичара из БиХ, Србије, Кине; Црне Горе, Хрватске; Француске и САД. Временске прилике су биле релативно повољне – суво, на моменте и спарно вријеме, повремено вјетровито; али и са великом количином дима од околних пожара. Као и претходних година, такмичарима су била на располагању два пункта за одмор и освјежење – на Орловим гредама и на самом врху Леотара, а уз стазу је био распоређен већи број чланова друштва и волонтера (хвала им!). Такође, и „седма сила“ је традиционално испратила трку.

У најјачој категорији тријумфовао је Дејан Жерајић из Невесиња, временом 45;56 минута; испред Невена Цицовића из Пала (46;46) и Лукше Лукшића из Жупе Дубровачке (56,46). Првопласирани двојац је водио оштру борбу до око 200 прије циља, након чега се Жерајић одвојио и стекао предност од 50 секунди. Овим је потврдио врхунску форму, после побједе на трци у Котору прије двије седмице („вертикал“ – 2,8 км; +1007 м).

У женској конкуренцији – иста мета, исто одстојање. У стилу „дођох, видјех, побиједих“ Которанка Милуша Бошковић је на Леотару уписала четврти тријумф у исто толико наступа, временом 59,27 минута; друга је Сандра Ганглоф (Француска) – 69,05; трећа домаћа такмичарка Маја Ножица – 70,02 минута. Резултат првопласиране добија на значењу кад кажемо да је прије двије седмице у два дана везала двије побједе – на поменутом которском вертикалу и „Которској скалинади“ (1240 м; 1350 степеника, +240 м).

Конкуренција „мушкарци  50+“ – најбржи је био Негован Станковић из Херцег Новог (63;47); други наш суграђанин Небојша Пејановић (64;39); трећи Француз Филип Ганглоф (64;56).

Категорија „жене  50+“ – побједница је Сандра Томић (95;52 минута), другопласирана Вјера Нерловић (129;35); трећа Тања Павличић (137;39).

Већ по традицији, у хотелу „Леотар“ је организован ручак за све учеснике, те додјела медаља, пехара и захвалница.У обраћању новинарима, побједници су нагласили добру организацију трке, тешку стазу која изискује максимум напора; Дејан Жерајић је навео да му је најтежи дио био након преласка из трчања у ходање на Орловим гредама и успон непосредно под врхом; Милуша Бошковић – да је имала осјећај како је стаза тежа него претходних година и да није оборила  (свој) рекорд стазе јер вријеме није било идеално за то.

Овај извјештај би био непотпун да не поменемо још неке учеснике, који заслужују звање побједника без постоља.

Прије свих – јунак дана – Урош Мартиновић, професор музике из Београда, члан „Ултра тркач Србија“. Момак са тешким оштећењем вида, готово слијеп, показао је да физички недостаци не морају бити препрека и да су границе тамо гдје их поставимо; уз помоћ колега из клуба успио је прећи стазу, на циљу је дочекан вишеминутним аплаузом. Све честитке!

Звање побједника заслужује и петочлана породица Ђајић из Подгорице. Отац Александар је као такмичар прошао стазу са двогодишњом ћерком Софијом у носиљци; мајка Марија и синови, шестогодишњи Душан и осмогодишњи Јаков су учествовали ван конкуренције и успјешно савладали стазу.

Симпатије су побрали такмичар из Кине – Јакоб Лин и десетак његових земљака – Кинеза са боравком у Требињу. Док се Јакоб храбро носио са херцеговачкм камењаром, остали су прошетали до старог стрелишта и навијали.

Хвала и двојици параглајдериста, који су полетјели са узлетишта на Гљиви и неко вријеме кружили изнад стазе и циља, бодрећи наглас такмичаре.

Морамо поменути и освједоченог пријатеља нашег друштва Николу Брајовића – ПК „Субра“ Херцег Нови. Дошао је, како сам рече „да види драге пријатеље“; испратио такмичаре са старта, затим возилом изашао до врха Леотара и бодрио их на циљу.

Све похвале заслужује и екипа „Ултра тркач Србија“. Већ годинама врше медијску пропаганду трке; а сада су отишли и неколико корака даље – комплетна екипа је по проласку стазе остала на платоу циља да са осталим такмичарима сачекају и поздраве Уроша Мартиновића. Као да им то није било доста напора – прије повратка темељно су очистили циљни плато и смеће и амбалажу понијели са собом, оставивши екипи са циља непуну једну кесу!

Још једна ствар пада у очи – из трке у трку све већи је број „повезаних“ учесника – парова, супружника, браће, сестара, родитеља и дјеце, што указује да небеско трчање све више постаје стил живота.

Посебно захваљујемо Фото – кино Клубу Требиње, чији су се чланови ангажовали на фото – документовању трке од старта до циља; и који су нам уступили фотографије које се налазе у галерији. Добро свјетло, мајстори!

Да резимирамо – иза нас је још једна успјешно организована трка и догађај који ће се памтити. Једини минус – узрокован нажалост људским фактором – због великог броја пожара и дима који је покрио град и околину, такмичари и посјетиоци су остали ускраћени за незаборавни поглед с Леотара. Али – ето разлога да дођу поново!

На крају, да се захвалимо свим учесницима, посјетиоцима, волонтерима; спонзорима, установама и осталима који су помогли  у организацији трке.

До следећег „Требиње вертикал – Трка у камену 2023“ – ДА СМО ЗДРАВО!

Извјештај сачинио

Мишо Ковачевић

Фотографије можете пронаћи на нашој Фејсбук страници: https://www.facebook.com/trebinjevertikal/

Резулати трке: https://app.gb3timing.com/trebinje_vertikaltrka_u_kamenu_2022


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *