Нас три члана ПД Вучји зуб -Жарко Будинчић, Марко Будинчић и Славенко Вукасовић смо крајем августа 2020. попели виа ферата смјер Фортица у Мостару.

Био је то наш први успон правом фератом. Тежина смјера је Б/Ц (средње тешко и дијелом тешко). Дакле имате вертикалну стијену са неколико тежих техничких детаља (превјеси, хоризонтални прелази итд. ). Отишли смо да учимо, а заиста смо пуно и научили од нашег инструктора и водича тај дан – Мирослава Чолића из Виа ферата тима Србија. Овим путем преносимо му и захвалност за одлично вођење. Прави професионалац, неко у кога имате повјерења од првог сусрета. Научио нас је много чему – од ситних, али јако битних детаља како се правилно ставља кацига и појас, па до пуно практичних упутстава при стварном успону. Много ствари се данас може наћи и научити на интернету али пракса је ипак незамјењива. На ферати нема простора за грешке, јер морате сносити одговорност не само за себе већ и за остале чланове групе.

Наши утисци: није било тешко, ипак посједујемо поприлично пењачког искуства, али треба рећи да је ферата ипак другачија ствар од класичних планинарских успона. Морају се знати технике пењања и кориштења опреме (која мора бити намјенска за ферате), правила понашања итд. Било је адреналина, нарочито на превјесима, кад имате осјећај да немате тло под ногама, а под вама је понор. Са стијене коју смо попели пружа се изузетно лијеп поглед на Мостар, заиста диван осјећај.

Иако кратка ова ферата вас неће оставити равнодушним и одлична је припрема за неке озбиљније смјерове. Након изласка на врх чека вас и висећи мост који изгледа стравично (над провалијом је)  и није био нешто страшан за прећи. Мост ко мост, осим што се љуља. Потомо смо се спустили и зип лајном, који је одличан, али мени бар није донио толико адреналина као ферата.

Дио нашег доживљаја и много едукативног садржаја преносимо у видеу, који узгред није неког квалитета али је оно што је битно ипак пренесено.

До слиједећег (озбиљнијег) успона,

Да смо здраво! 

Славенко Вукасовић

Фотографије: Славенко Вукасовић, Жарко Будинчић, Марко Будинчић и Мирослав Чолић


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *