Чланови бициклистичке секције П.Д. „Вучји зуб“ су одлучили да у 2019. години дају својскроман допринос у обиљежавању 800 година од аутокефалности Српске Православне Цркве, односно 800 година од оснивања Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске. Како и доликује бициклистима, допринос је уприличен бициклистичким вожњама а своје веће активности у овој години смо усмјерили ка наведеним темама.  Наиме, прво смо у склопу „Пребиловачке бициклијаде“ у јуну мјесецу учествовали у вожњи која је имала за циљ посјету првом сједишту наше епархије у Стону, а након тога кренули смо са планирањем вишедневног поклоничког путовања кроз Црну Гору и Србију са циљем да посјетимо немањићке Манастире на територији Старе Рашке.

Одлучили смо да возимо на релацији: Требиње – Никшић – Шавник –  Жабљак – Пљевља – Пријепоље – Нова Варош – Сјеница – Нови Пазар – Рашка – Краљево.

Релацију смо одредили због неколико циљева, односно Цркава и  Манастира које планирамо да посјетимо: Манастир Милешева – Манастир Сопоћани – Манастир Ђурђеви Ступови – Црква Светог Петра и Павла, гдје се крстио Свети Сава – Манастир Студеница – Манастир Жича.


RUTA.jpg

Захваљујући људима из ЕЗХиП унапријед смо контактирали Манастире и најавили долазак.

На првом, иницијативном организационом састанку био је знатно већи број заинтересованих бициклиста да би се за путовање после периода психо-физичких припрема одважило пет искусних чланова:

–          Жељко Мирдиња

–          Милош Милошевић – Шемило

–          Мићо Милошевић

–          Велибор Гудељ – Боки

–          Петар Вукановић (малољетан али не и  неискусан)


20190824_060346.jpg

 

1.дан, субота (24.08.). Прва етапа Требиње – Жабљак била је уједно најдужа и најзахтјевнија будући да је било потребно савладати повелику километражу на терену са великим бројем оштрих узбрдица. Кренули смо на пут ка Никшићу у рано јутро добро познатом трасом преко Ластве, Клобука, Вилуса и Трубјеле. Временски услови су били добри за вожњу. Највећи проблем на овој етапи је била је прашина на траси пута који се реновира у рејону Трубјеле. Лагана киша на прилазу Никшићу није поколебала бициклисте, наставили смо без задржавања ка Шавнику преко Јасеновог Поља. Планински Шавник и Жабљак су нам задали још низ узбрдица које смо морали да савладамо. Завршавамо етапу у раним вечерњим сатима.


20190824_080523.jpg

2. дан, недеља (25.08.). Жабљак – Милешева. На другу етапу смо кренули рано, нешто после 6 сати у јутро. Иако је био у питању Дурмитор, изненалила нас је хладноћа! Термометар је показивао испод 8 степени Целзијуса у тренуцима кад смо се у претежно љетној опреми по магловитом јутру сјурили ка мосту на Ђурђевића Тари. Ту смо имали чаробне моменте… излазак сунца, измаглица која дословно тече кањоном Таре испод чувене грађевине, импозантног и грациозног моста…


20190825_070613.jpg

Наставили смо даље ка Пљевљима. Без даха су нас остављале дуге константне узбрдице али и прелијепи крајолици на позитиван начин. Ускоро улазимо у Србију на граничном прелазу Јабука, потом дугачким спустом стижемо у Пријепоље. Манастир Милешева је удаљен неколико километара. Стижемо на одредиште по јакој киши.


20190825_160213.jpg

Веома предусретљиви домаћини нас дочекују и смјештамо се у конаку Манастира. Први циљ путоваља је достигнут. Милешеву је подигао Краљ Владислав, братић Светог Саве. Свети Краљ и почива у Манастиру а непосредно изнад Његовог кивота је и наша најчувенија фреска, која је позната широм свијета – Бијели Анђео! Ту су и фреске чланова династије Немањић укључујући и фреску Светога Саве коју је иконописао његов савременик. Свечеве мошти су биле у Милешеви до 1594. године када су их Турци узели и спалили на Врачару с намјером да униште  дух српског народа. Ипак, данас се у Манастиру налази рука Светога Саве која је остала сачувана. Цјеливали смо светињу и присуствовали Акатисту. Захваљујући домаћинима прегледали смо ризницу и чак добили дозволу (што није пракса) да фотографишемо Пастирски штап Светога Саве. Интересантно, штап је дар патријарха Манојла Светом Сави, у Никеји 1219. године, када је Српска Православна Црква добила самосталност. Управо тема нашег путовања.


20190825_161427.jpg


20190825_161432.jpg

3. дан, понедељак (26.08.). Милешева – Сопоћани.  Долином Лима напуштамо Пријепоље и крећемо са низом успона ка Новој Вароши, највиши превој на путу од Београда ка мору. Поједини успони су 11%. Пут нас води даље преко прелијепе шумовите планине Златар ка Сјеници.Даље путем ка Новом Пазару крећемо се лагано непрегледном равницом Пештарске висоравни. Разговор је живнуо J (иначе током успона нико не проговара). Фрљамо се анегдотама и „шупљом причом“, контамо шта би Жара рек’о. Ускоро скрећемо са главног пута, поред остатака зидина Старог Раса, идемо ка Манастиру Сопоћани гдје смо у вечерњим сатима завршили трећу етапу. Други циљ остварен.Смјестили смо се у Манастирски гостински објекат.

4. дан, уторак (27.08.). Сопоћани – Ђурђеви Ступови – Црква Светог Петра и Павла – Студеница. Прије почетка четврте бициклистичке етапе Нови Пазар – Студеница обишли смо планиранеМанастире у Цркву на територији Новог Пазара:

– Манастир Сопоћани, под заштитом „UNESCO“ -акоји је основао Краљ Урош I. Упознали смо се са на надалеко чувеним фрескама за које поједини историчари умјетности тврде да представљају почетке Ренесансе у умјетности.


20190827_071643.jpg

– Манастир Ђурђеви Ступови, најстаријинемањићки Манастир који је основао родоначелник династије Стефан Немања. Налази се на узвишењу изнад Новог Пазара, такођер је под заштитом „UNESCO“ -а.


20190827_091427.jpg

– Цркву Светог Петра и Павла, позната као Павловица. Црква је позната по крстионици у којој се крстио Свети Сава.


20190827_095342(0)(1).jpg


20190827_094631.jpg

Бициклистичку вожњу од Новог Пазара возили смо великим интезитетом по релативно равном терену према Рашкој, затим даље долином Ибра до мјеста Ушће гдје се рјечица Студеница улијева у Ибар. У Ушћу скрећемо са магистралног пута ка Манастиру Студеница. Завршавамо етапу у раним послеподневним сатима. Смјестили смо се у конак Манастира. Након одмора посјетили смо Манастир.


20190827_165201.jpg


20190827_164123.jpg

Манастир Студеница „мајка свих српских Цркава и Манастира“ нас је одушевио. Марко, историчар умјетности, нам је причао о величини и значају Студенице.  Подигнут је крајем 12. вијека.Основао га је Стефан Немања. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Црква је грађена од мермера. Цериградског је стила. Била је узор за израду Светогорских Цркава. Украшена је фрескама из различитих периода, истичу се оне из 13. вијека.Поред осталих, видили смо чувену фреску Распећа са карактеристичном Византиско плавом бојом. У Студеници су мошти Светог Симеона(Стефана Немање) које  је Сава Немањић, да би помирио своју зараћену браћу Стефана и Вукана, 1207. године пренео из Хиландара. Под Савиним старатељством, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Тамо је написао Студенички типик. Био је Студенички игуман, који је имао свој трон чије се мјесто и данас јасно види. Свети Сава је проглашен за српског архиепископа на Велику Госпоину 1219. године у Микеји. Равно 800 година након тога, на Велику госпојину 2019. године присуствовали смо Светој Литургији у Студеници непосредно поред Савиног трона. Велика ствар за нас! Данас се у Манастиру налазе мошти Стефана Немање и његове жене Ане, синова Стефана Првовјенчаног и Вукана

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

5. дан, сриједа (27.08.). Жича. Обзиром да смо због Славе и литургије провели доста времена, у Студеници смо се спаковали и завршили бициклистичку вожњу. На путу ка кући посјетили смо манастир Жича. Жича је темељ Српске државности,  сматра се„мајком српске државе“. Основали су је Свети Сава и Стефан Првовјенчани. Била је сједиште прве српске архиепископије. У Жичи је и крунисан Стефан Првовјенчани, први Српски краљ а након њега још шест српских краљева.


20190828_132030.jpg

Након успјешно реализованог плана поклоничког путовања, аутом пратње смо се вратили кући у Требиње.

Закључак: Поклоничка вожња је на све чланове оставила изузетно снажан утисак, како морални и етички, тако и образовни и умјетнички. Није мала ствар ходати стопама неких од највећих људи и Светаца нашег народа. Слава им и Хвала!

Захваљујемо се свима који су нам помогли око организације и реализације путовања, у првом реду Епархији Захумско Херцеговачкој и Приморској и братствима Манастира које смо походили, затим „Swisslion“ Требиње, Кафе „Azzaro“, Пицерија „L’sashon“.

Извјешај: Мићо Милошевић

Гостовање на Херцег телевизији:

Прилог на РТРС креће на 2,17 мин јутарањег програма. ЛИНК

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.