У недјељу 08. јуна шест планинара ПД „Вучји зуб“ боравила је на планини Маганик надомак Подгорице у планинарском дому „Ђатло“ код наших пријатеља из ПК „Високогорци Црне Горе“.
За оне нешто старије ова планина је асоцијација за велику авионску несрећу која се десила 11. септембра 1973. године када је авион ЈАТ-а који је летио на релацији Скопље – Подгорица ударио у врх Бабин зуб гдје је страдало 35 путника и 6 чланова посаде. И дан данас се виде остаци ове највеће авионске несреће која је задесила Југославију у другој половини 20. вијека. За оне нешто млађе Маганик је неприступачна планина чије фотографије и снимци дроном на друштвеним мрежама изазивају и страх и дивљење у исто вријеме.
Импресивна камена громада са мноштвом јама и шкрапа која се протеже између ријеке Зете, Мораче и Мртвице те Морачких планина на сјеверу и Прекорнице на југу пожељела нам је добродошлицу на терен какав смо могли осјетити на Кршељевом мрамору на Орјену, само овај пут у много већим димензијама и оштријим стијенама него што смо навикли код куће. Стекли смо утисак да овдје гојзерице не могу дочекати другу сезону.
Колико је ово планина сурова показује и податак да су мјештани ових крајева који су издизали на катуне били ослобођени плаћања пореза држави због тешких услова у којима су живјели. Било је за очекивати да у овим кречњачким стијенама на врелом јунском сунцу сретнемо и неког поскока или шарку али ни то се није десило, као да је и њима овај крај непожељан за живот.
Остварили смо зацртане циљеве и кружним туром попели Трештени (1980 мнв) и Међеђи врх (2139 мнв, који је уједно и највиши врх Маганика) на стази која је само дјелимично маркирана и то од катуна Булатовића кроз четинарску шуму, и у повратку са Међеђег врха до катуна. Остатак стазе би било пожељно проћи у пратњи неког водича или искуснијег познаваоца ове планине, поготово дио стазе од Трештеног до Међеђег врха познатијег као Плоче или у новије неоправдано назван „Лавиринт смрти“.
Маганик је тај викенд посјетило више од стотињак планинара из региона али и понеки планинар из Шведске, Данске и Швајцарске. Са некима смо се дружили до касно у ноћ, са другим размијенили савјете и искуства из планине, али и договорили неки нови сусрет на мјестима гдје мир прекида само цвркут птица.
До скоријег виђења, да смо здраво!
Марко Мркаић
0 коментара