Наши чланови Срђан Домазет и Милош Бодирога одлучили су да претходни понедељак, уторак и сриједу проведу на чаробиним Проклетијама. Наиме у та три дана су препјешачили више од 60 километара и попели 4200 метара висинске разлике, па да почнемо редом.
Дан 1. Понедељак 21. 8. 2023. (Ђеравица 2656м и Тромеђа 2336м)
Кренули смо рано ујутру око 4 часа из Требиња и путем преко Подгорице, долином Тамаре до Гусиња гдје након краће паузе настављамо пут ка Плаву и катунима Богићевице који се налазе неких 20 километaра од града. Ауто остављамо до катуна на надморској висини од око 1650 метара. Иако се може ићи још и до катуна (теренским возилом) ми се нисмо одлучили пошто нисмо знали какав је пут. Касније смо схватили да је то била грешка и да смо требали наставити.
Стаза испочетка води путем до катуна гдје наилазимо и на први путоказ гдје треба да идемо али без иједне видљиве маркације па тако лутамо пропланцима Богићевице док нисмо „уболи“ излазак на превој Богићевица. Лутали смо и тражили стазу 4 км и око сат времена али ако ишта природа је била прелијепа. Након изласка на превој (2150м), уочавамо и наш циљ тј. врх Ђеравицу високу 2656 метара над морем. Иначе Ђеравица више није највисочији врх у Србији од скоро је то Велика Рудока која је након најновијих мјерења на Шар Планини престигла Ђеравицу за 4 метра. Стаза нас на превоју води десно преко Равне Планине према врху Тромеђа о којем ћу послије причати. Непосредно испод врха Тромеђа има један видиковац са путоказима који нас усмјеравају на тзв. патролну стазу и одвајамо се лијево, стазу након 500 метара опет губимо маркације нема али се на крају уочава гдје стаза наставља и након 700-800 метара на једном малом превоју опет излазимо на јасно видљиву стазу којом настављамо све до врха Ђеравице. Стаза је добила назив патролна јер је за вријеме бише Југославије туда патролирала ЈНА тј. граничари који су држали стражу на граници са Алабанијом.
На око 8.5 км наилазимо и на језеро „Tropojes“ на коме има и извор питке воде. Стаза нас води горе-доле и све тако до Великог језера које је на 12.8 км од полазне тачке. Након језера креће завршни успон на врх гдје у 3 км остаје да савладате око 400 метара висине, а на 1.3 км од језера излазимо на превој са ког нам се први пут указује и Ђеравичко језеро. Након 15.8 км и 4 сата и 15 минута излазимо на врх.
Са врха поглед на Проклетије из неког сасвим другог угла. Поглед се пружа дубоко у Метохију и мјеста Дечан и Ђаковица, затим Кораб, Маја Језерце са осталим врховима Проклетија, Копаоник и још много тога. Након паузе и фотографисања полазимо назад истом стазом, само што смо у повратку на крају одлучли да се попењемо и на врх Тромеђа висок 2336 метара. Врх би вјероватно био један у мору на Проклетијама да није као што му само име каже међа три државе (Србије, Црне Горе и Албаније). Све у свему успјешан први дан са пређених 31 км и 1550 метара успона.
Дан 2. 22.8.2023. (Зла Колата 2534м)
Након што смо хајдемо рећи одморили се у нашем шатору у Гусињу, одлучили смо да други дан пођемо на највиши врх Црне Горе, Злу Колату високу 2534 метра. Ауто остављамо на крају асфалтног пута који води из Вусања према катунима „Fuš sirma“ одакле крећемо. Стаза испочетка води макадамским путем а након 2.5 км силазимо са пута и улазимо на стазу за врх. Овдје треба бити опрезан пошто опет нема маркација или путоказа. Међутим стање се поправља како улазимо у стазу и након 100 метара наилазимо и на први и једини извор. Стаза је видљива у наставку и доро обиљежена а на 4.1 км долазимо до рскрснице гдје идемо десно и ту улазимо у мало кршевитији терен. Таква стаза је све до Ледене пећине у дужини 1.7 км. На 6.2 км од старта долазимо до још једне раскринице гдје нам се прикључују сви планинари који иду на овај врх са Албанске стране а буде их доста више него са Црногорске. Ту идемо лијево и од те раскрнцице креће завршни успон на врх, који је мало захтијевнији гдје у 2 км пењемо око 500 метара. Послије 1.6 км од раскрснице излазимо на седло између три Колате лијево је Добра колата право Равна Колата и десно Зла Колата до које је остало још 400 метара. На врх изазимо за 3 ипо сата уз пређених 8.2 км, можемо рећи умор чини своје. Са врха феноменалан поглед на остатак Прокелтија. Предахнули, фотографисали се за успомену те назад. Повратак је истом стазом и укупно прелазимо 16.5 км са висинском разликом од 1300 метара.
Дан 3. 23.8.2023. (Бојс 2461м)
Последњи дан је био резервисан за одлазак у „срце“ Проклетија тј. у долину Језера и врх Маја Бојс. Крећемо нешто раније него претходних дана, аутом долазимо у долину Ропојане, паркирамо се 1 км од карауле Застан. Одатле започињемо успон и крећемо ка караули. Када смо стигли до карауле настављамо да пратимо стазу и након 1.7 км од аута наилазимо на извор гдје смо допунили залихе воде. Пратимо стазу према долини Језера „Buni i Jezerces“. Пролазимо одвајање за Росни врх „Maja Rosit“ (иначе трећи највиши врх у Црној Гори) и послије 3.8 км долазимо у долину. Нажалост поједина језера су пресушила али се Велико језеро и „Lulashit“ језеро још држе. Вијугавом стазом пролазимо између језера и према Језерском врху и тако све до 6.5 км. Ту се наша стаза одваја оштро десно према Маја Бојсу или према долини Ропојане са Албанске стране, (право се наставља према Језерском врху). „Заједничка“ стаза је у наредних 300 метара, онда се ми одвајамо десно а стаза за Ропојану иде лијево. На том мјесту почиње мало лошија стаза али која је задовољавајуће маркирана. На 7.8 км од старта улазимо у један кулоар који је поприлично сигуран али опрезности никада није на одмет. Кроз кулуар се крећемо 300 метара и послије тога излазимо на гребен. До врха нам је остало још 200 метара. До врха смо укупно прешли 8.3 км за 3 ипо сата, а на врху опет иста прича, поглед од ког застаје дах можда и најљепши у ова три дана из самог „срца“. Кратка пауза и полазак назад дужина руте је 16.6 км са 1400 метара успона. Пакујемо се и полазимо назад ка Требињу.
До сљедеће авантуре „ДА СМО ЗДРАВО“
Срђан Домазет
Фотографије: Милош Бодирога и Срђан Домазет
0 коментара