Naime, vikend iza nas bio je po mnogo čemu poseban, baš kao što je i sama ova 2020 godina. Mada smo imali uobičajeno isplanirane uspone, spremniji su se odlučili na super izazov zvani Reovačka greda (preko Vučjeg zuba), dok smo mi željni branja cveća i blagog umora pošli na šetnju do Velikog okna (nedavno markiranog prirodnog fenomena kamenog „mosta“ podno Vučjeg zuba), svi smo to jutro imali jednu posebno radosnu misao da ćemo nakon boravka u božanstvenom ljetnjem izdanju Orjena po prvi put popiti kafu i odmoriti se u našem planinarskom domu.
I baš kao da nam ova velika radost nije dala mira, taj dan (što je veoma neuobičajeno za uspone planinara Vučjeg zuba) nijedna grupa nije došla do svog cilja.
Iako je grupi koja je krenula mnogo ranije zbog zahtjevnog grebena Reovačke grede i vremenska prognoza na vrhu Vučjeg zuba bila nepovoljna, sigurna sam da su se lakše predomislili da odustanu upravo zbog činjenice da se po prvi put nakon teškog uspona možemo sabrati i družiti u svojoj drugoj kući.
Što se pak grupe iz Dobrog dola tiče, može se reći da smo daleko lakše doneli odluku da odustanemo od Velikog okna, te da odremamo jedan satak u nedrima Orjena podno Buganje grede i Velikog kabla, a onda trk nazad u dom na kafu ( „čoveče lezi i dremaj na ovoj livadi kad ti je već Bog dao divno mesto“ – po mom mišljenju treba da piše na ulazu u Dobri do).
Tako je i bilo, satima smo po povratku u dom sedeli i sabirali utiske, prebirali šta još moramo uraditi, a kafa koju je napravila naša Spomenka bila je izvrsna.
Da se ogrnoman trud i rad svima koji su sate i dane provodili proteklih godinu i po dana „isplatio“ te da naš planinarski dom otvaranjem prvog sprata dobija pravi smisao dokazuje činjenica da smo već prvog vikenda imali veliki broj posetilaca – Trebinjaca koji kao da su jedva čekali da nam dođu u goste i da uživaju u istinskom miru i tišini izletišta Ubla.
Posebno me je obradovao veliki broj njih koji su došli sa decom, ali i mojih poznanika koji su se raspitivali kako i kuda mogu prošetati obližnjim markiranim stazama. Velika je radost što su rekli da će doći ponovo.
Planinarski dom će biti sve lepši iz sedmice u sedmicu napredak će brzo biti vidljiv, više će biti sadržaja za najmlađe, staze će biti markirane od samog doma, radiće se mnogo na okolnom uređenju, ali ono što je najvažnije jeste upravo što je ispunjen njegov pravi smisao. U domu ćemo se sabirati, družiti, raditi, saznavati mnogo više o planini Orjen, ponosno je pokazivati velikom broju naših prijateljskih planinarskih društava iz regiona, raditi na tome da zaista jednog dana postane pravi park prirode sa daleko više sadržaja nego danas.
Do skorog susreta planinara i Orjena…
DA SMO ZDRAVO!
PS
Oduševljenje je bilo toliko veliko da niko od nas nije napravio fotografiju ispered doma 🙂
Tanja T. Škero
0 komentara