Планинарско друштво „Вучји зуб“ Требиње

Датум: 26. јул 2026. године

Планина: Проклетије

Врх: Маја Маде/Велики врх 2.552 m н.в.

У недјељу, 26. јула 2026. године, чланови Планинарског друштва „Вучји зуб“ из Требиња извели су успон на један од најљепших и најатрактивнијих врхова Проклетија – Маја Маде (Maja Madhe), висок 2.552 метра. Ријеч је о дугој,  дивљој и изузетно лијепој високогорској тури која пролази кроз густе букове шуме, старе катуне, простране алпске пашњаке, сипаре, травнате кулоаре и завршни каменити гребен, са кога се пружају величанствени погледи на централни дио Проклетија, бројне околне врхове, дубоке долине и погранични простор Албаније и Црне Горе.

Полазна тачка успона био је превој Ћафа Пердолец (Qafa Perdolec), на око 1.320 m надморске висине, гдје су возила остављена на паркингу. Локација паркинга са које почиње успон доступна је на сљедећем линку: https://maps.app.goo.gl/dgcg78wgWhUgNZFE6

Одмах изнад паркинга почиње широк шумски пут којим се креће у правцу планине. Тај пут прати се приближно 1,4 километрa, након чега се стаза одваја удесно у густу шуму. Од тог мјеста почиње осјетно стрмији успон који постепено добија на нагибу. Након пређених 2,8 km напушта се шумски појас и излази на пространи пропланак на коме се налазе први катуни. Недуго затим прелази се један издашан планински поток. Управо на овом дијелу потребан је повећан опрез јер, иако постоје планинарске маркиције, сама стаза није најјасније видљива. У условима магле или смањене видљивости лако може доћи до губитка правца, па је неопходно пажљиво пратити маркирације.

На 3,3 km налази се једини извор питке воде на цијелој рути. Препоручује се да се овдје допуне све залихе воде јер након овог извора до самог врха, као ни приликом повратка истом стазом, нема других сигурних извора. На око 4 km стиже се на прву битну раскрсницу и превој, на надморској висини од приближно 1.790 m. Лијеви крак стазе води према врховима  Нигвацит и Лагојвет, док десни наставља према селу Никч и долини Тет. За успон на Мају Маде потребно је скренути десно. Одмах након превоја слиједи спуст од приближно 150 метара висинске разлике. На 4,8 km долази се до друге битне раскрснице. Право се наставља према селу Никч, док лијево води према долини  Тет. На овом мјесту потребно је скренути лијево. Од друге раскрснице па све до другог превоја стаза је готово невидљива, можемо слободно рећи маркирани правац а не маркирана стаза, али је зато одлично маркирана, тако да уз пажљиво праћење маркиција не би требало бити проблема у оријентацији. На око 6,4 km стиже се на други превој, на приближно 1.970 m надморске висине. Иза њега поново слиједи спуст од око 150 метара висинске разлике.

Овдје долази најважнији оријентациони дио читаве туре!!! Не треба се спуштати све до дна долине!!! Потребно је сићи до остатака старог катуна, односно његове камене омеђине која се налази на око 7 km од почетка стазе. Код тог старог катуна скреће се удесно, према јасно уочљивом малом кулоару. ВАЖНО!!! Од овог мјеста престају планинарске маркице и почиње немаркиран дио успона. Маркирана стаза наставља право према долини Тет и превоју између врхова  Коке и Копришит, док за успон на Мају Маде треба напустити маркирани правац и скренути десно према кулоару.

Овдје не постоји ниједна планинарска маркиција, па је за овај дио препоручљиво имати ГПС траг или добро познавати терен. На 7,8 km излази се на врх кулоара кроз који је стаза јасно уочљива. Испред се налази велико сипариште које се не прелази директно, већ се обилази са десне стране кроз појас борове шуме. На око 8 km почиње завршни успон ка врху. Стаза води стрмим травнатим кулоаром непосредно уз борову шуму. На 8,2 km излази се на мањи гребен, гдје је потребно скренути удесно. Даље се наставља гребеном изнад великих камених плоча све до главног гребена који повезује Маја Маде и Мају Шникут. На 8,8 km достиже се главни гребен. Одавде се скреће лијево и наставља гребенском линијом све до највише тачке врха. Завршни гребен је изузетно атрактиван и пружа спектакуларне погледе на околне врхове Проклетија, долину Тет, масив Језерце, Маја Језерце, Коке, Копришит, Радохимес, Висенс и бројне друге врхове овог величанственог планинског масива. Након 5 часова и 30 минута хода, пређених 10 километара и савладаних око 1.550 метара укупног успона, успјешно излзимо на врх Маја Маде 2.552 m н.в.

Карактеристике туре:  У кондиционом смислу ова тура спада у изузетно захтјевне успоне. Дужина руте око 20км са 1900 метара висинског успона захтијева одличну физичку припремљеност и искуство. Са техничке стране тура није претјерано захтјевна. Не постоје пењачке дионице нити је потребна посебна алпинистичка опрема, али стрми травнати нагиби, сипари и немаркирани завршни дио трасе захтијевају сигуран корак, добру оријентацију и повећану пажњу. Посебно треба издвојити сљедеће: једини извор питке воде налази се на 3,3 km; стаза је до старог катуна добро маркирана, иако на појединим дијеловима није јасно видљива; од старог катуна почиње немаркирани дио успона, па се препоручује коришћење ГПС трага; у условима магле или смањене видљивости оријентација може бити веома отежана; због велике висинске разлике и дужине тура није погодна за неискусне планинаре.

Срђан Домазет

 


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *