Нисам баш укачила зашто је то тако. Да ли ме планина врати у шуме и камењаре дјетињства у мајчином селу у Црној Гори или постоји колективно сјећање на пелене цивилизације прије волана и екрана које некако тад изрони? Не знам. Али нисам се још никад вратила из планине без осјећаја пуноће и припадања. Осјећаја да сам тамо гдје сам заправо одувијек требала и бити. Шалили смо се кад смо наздрављали на врху, али добар дио мене је сасвим чврсто повјеровао!
Гдје (Ђе) ове године ту и догодине! Наздравље и уздравље!
Мала Јастребица- јака ствар, да је чему ваљала, била би Велика. Па јел’?
Мада, знала бих набројати још малих, које баш и нису чему, а које воле да им се дође и које знају изненадити љепотом и гостопримством. Шалу на страну, одушевила нас је. Kроз букову шуму према Великој, па гребеном. Десно пријатељи и познаници (Проклетије, Дурмитор, Kучке планине, Волујак, Вележ…) а лијево све наши из куће (Калупна греда, Штировник, Свитавци) и прве комшије (Мљет, Ластово, Пељешац…)наравно море, наравно небо… богатство једно право. Заслужила је и Мала једну стазицу, да јој се лакше и чешће у госте дође… Боже здравља, биће!
Мали снијег- јака ствар, да је чему ваљао, не би га газио ко стигне. Сасвим сигурно.
Шалу на страну, није се играти са орјенским снијегом, ту неискусни немају шта да траже. Али и они морају некад мало да омиришу трагове и зашкрипе ципелом. Па макар им биле мокре чарапе. Није Орјен луд, зна и он да мора прво мрвице да баци, само мало обијели, довољно да те намами прије него што се упецаш. Онда ти је готово. Завршена ствар. Kао мушица на сирће..видјела сам ја то већ..бојим се да сам већ и сама спремна да зинем. Видјећемо, ту се, чини ми се, не питаш много… Орјен некако баш мораш да волиш, и љети и зими.
Мала екипа- јака ствар, да је чему ваљала, повела би са собом још бар педесет. А не једног, и то из Војводине.
Шалу на страну, добро нам дошао! Први пут, а све ко велики, као да је сто година са нама. И ја сам, ко велика, први пут, непобјегла од минуса и мокрих ногу. И Мала је по први пут кафенисала са зубићима… а откад нам маше и зове нас да свратимо… Вакат је више и био! Наздрависмо! За први пут и за сваки пут. Па јел’ ? Празници су, ваља се…
Да смо здраво!
Извјештај: Кристина Јашић
Фотографије: Игор Шкеро и Данко Карић
0 коментара