Редовна тура у каленару нашег друштва познатија и као кардио удар – Мотка. Оваj епитет носи зато што обично долази након што се улијенимо у јесењем и зимскoм периоду. Највиши врх планине Бјеласнице са својих 1395 метара над морем не чини се као тешка тура, међутим,  да бисте се попели на овај врх морате савладати преко 1100 метра вертикалног успона у нешто више од 5 километара планинарске стазе.  У овом успону „угнијездио“ се још један наш вертикални километар. Један од три, Леотар, Мотка и Сиљевац. Дакле, тура за одважне  планинаре 🙂

Овога пута придружили су нам се планинари из Херецег Новог и Билеће. Први пут су на Мотки. Оштра зима, температура у минусу и јак источни вјетар нису дозволили групи одважних да се дуже задржавају на врху и вршном гребену Мотке, али су ипак ухватили лијеп поглед на Попово поље и врхове виших планина у унутрашњости.

У међувремену око Требиња…

Док су једни газили по каменој громади Бјеласнице, други су протегли ноге до Кучиног брда и Камених очију. Прави је благодар колико Требиње има стаза око самог града. Сви смо небројено пута били по тим стазама, али нас оне увијек наново привуку.

Као и обично, у шетњи око града покупљено је смеће на које смо наишли. Јер, не могу они бацити колико ми можемо покупити 🙂

До нових планинарења, ДА СМО ЗДРАВО!

Фотографије са успона на Мотку: Горан Комар и Миомир Дамјанац

Фотографије са излета до Камених очију и Кучиног брад: Тања Томић Шкеро


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *