Zezaju me što svuda vidim oblik srca. U zadnje vrijeme su ustvari i prestali, nije više ni novo ni zanimljivo. Priznajem, malo mi je u početku bilo glupo, pa nisam ni spominjala kad ga ugledam, ali shvatila sam posle da je to u redu. Srca pa srca, što bi bilo glupo. Jel’ glupo Trnovačkom jezeru? Što bi onda meni bilo glupo? “Oči vide ono čega je duša puna“, ko može reći da Andrić nije znao šta priča? Molim lijepo.
Isto tako znam i neke ljude koje svuda vide bajke, fantastična stvorenja, oblike i tajne. I nije im glupo. A poznajem ih pa znam da njihove oči gledaju kroz njihove duše koje oboje stvarnost kao što jezero oboji ono što se u njemu ogleda. Znam ljude koji svuda vide radost, priliku da pomognu, pridrže. Znam ljude koji vide sve što je drugačije, vide umjetnost i igru u ljudima. Znam nažalost i one druge, kojima se vid zamutio pa ne mogu da vide dalje od sloja prašine na trepavicama. Nekima je lako, nekima teško, ali svi oni, baš svi, pa i ovi što nekad moraju da trepnu više puta, imaju oči koje gledaju vani kroz njihov svijet unutra; da ne diram do Andrića, kroz dušu svoju.
Tu dolazimo do još jednog razloga zbog kog volim planinu. Na planini se svačija duša vidi kao na dlanu. Nekad ti je ljudi tako daju da je pomiješaš sa svojom, i onda, pukne horizont toliko šaren da te oči navikle samo na tvoje boje, pomalo i zabole. Zanimljivo je i uzbudljivo kad svako malo ćurneš kroz neke nove zjenice. Na ovoj turi recimo, 14 pari očiju, pa još dobar broj dole kod planinarskog doma, elem jedan ozbiljan lonac utisaka. Jedne su oči recimo gledale u mir; druge u nemir i čežnju za daljinom. Neke su treptale pred ljepotom, neke pred izazovom. Neke su namigivale horizontu, neke se smijale suncu. Bilo je očiju punih i raširenih. Očiju koje vide kroz travu, kroz oblak i kroz mrak. Koje gledaju u sebe, koje gledaju oko sebe. Koje vide čovjeka, koje vide dušu. Baš eto svakakvih.
A bilo je i pari očiju koje su viđele i kafanu i Kopakabanu, i to na vr’ brda. I još koješta što i nije za ovu priču. Da smo zdravo, nek se viđelo, pa će se i ispričati.
Kristina Jašić
0 komentara