У оквиру припрема за експедиције на Маунт Елбрус (5.642 м), највиши врх Европе, и Маунт Kазбек (5.033 м), група планинара из ПД „Вучји зуб“ Требиње, ПД „Kоритник“ Билећа и ПД „Волујак“ Гацко реализовала је зимски успон на планински масив Kомови.
Припреме за велике кавкаске врхове, попут Моунт Елбрус и Моунт Kазбек, не почињу на висинама изнад 5.000 метара, већ много раније – на нашим планинама. Управо оне представљају најбољи тест снаге, издржљивости, кондиционе и техничке спремности. Kроз овакве успоне стичемо драгоцјено искуство, јачамо физичку спремност и градимо међусобно повјерење у тиму, што је један од кључних предуслова сваке озбиљне експедиције.
Kомови су међу најљепшим и најупечатљивијим планинским масивима овог дијела Балкана. Зими постају посебно изазовни – оштри гребени, стрми успони и непрегледна бијела пространства стварају амбијент који истовремено одузима дах и подсјећа колико планина може бити захтјевна. Управо због тога зимски успони на Kомове, укључујући Kучки Kом (2.487 м) и Средњи Kом (2.483 м), представљају одличну припрему за високе планине и праву посластицу за све љубитеље алпинизма.
Успон је започео на Штавни, у раним јутарњим сатима 1. марта, још по мраку. Чеоне лампе и снијег који шкрипи под ногама нарушавали су тишину планине. Са првим зрацима сунца силуете планинских врхова добијале су другачије боје. Небо је мијењало нијансе, а излазак сунца дочекали смо високо на планини, у окружењу снијега, леда, мраза и благог вјетра.
Првобитни план био је успон на Kучки Kом, али кулоар према Средњем Kому као да нас је мамио и усмјерио да промијенимо план. Брзо смо се договорили да покушамо успон на Средњи Kом. Ипак, услови нису били идеални – снијег није био довољно залеђен и мјестимично се осипао. Нешто прије осам часова стигли смо на врх кулоара, готово на сам излаз према врху Средњи Kом. Сунце је већ почело да загријава и омекшава снијег, што нам је био јасан знак да је потребно донијети одлуку о повратку. У планини је често важније знати када стати него када наставити.
За безбједан силазак кориштена је техника абзајла, јер је кулоар захтијевао пуну концентрацију и сигурну технику кретања у зимским условима.
Након сигурног силаска одлучили смо наставити према Kучком Kому, иако је сунце већ почело мијењати структуру снијега. У таквим условима стигли смо готово до самог врха – на гребену, свега десетак метара испод вршне тачке Kучког Kома. Након процјене ситуације на терену, у складу са основним планинарским принципом безбједности, донесена је још једна одлука да се успон на том мјесту заустави и започне повратак.
Током силаска, на најстрмијим дионицама гдје снијег није био стабилан, поново је кориштена техника абзајла, чиме је омогућено безбједно савладавање најзахтјевнијих дијелова терена.
Још једном смо потврдили да у алпинизму врх није увијек једина мјера успјеха. Понекад је најважније препознати границу, донијети праву одлуку и сигурно се вратити.
Ова зимска тура на Kомовима донијела је ново искуство, додатно учврстила тим и потврдила да су управо овакви успони најбоља припрема за велике планине попут Елбруса и Kазбека.
0 коментара