Последњу недjељу у октобру искористили смо да посјетимо Дурмитор и његов највиши врх. На успон је кренуло 17 планинара из Требиња. Успон стандардно креће са превоја Седло гдје нас је чекао наш пријатељ са Жабљака Здравко Даниловић.
Пролазимо испод Увите Греде и преко пропланака иза Вијетрених брда долазимо до језерцета Зелени Вир које је услијед велике суше ово љето и јесени пресушило. Након краће паузе крећемо у завршни успон и излазимо на превој између стијене Боботовог кука и Лучиниг врха. Одатле први пут видимо куће Жабљака. Правимо опет дужу паузу и крећемо даље… убрзо долазимо до још једног превоја, само нам се сада поглед отвара према Шкрчким језерима.
Послије фантастичног погледа остаје нам да попењемо још један мали али експонирани дио гдје се налази сајла и излазимо на врх висок 2523 метра. Поглед као и увијек, величанствен, све оближње врхове одлично препозанјемо а удаљеније на хоризонту мало теже јер је због великог броја пожара видљивост била смањена.
Сви чланови који су кренули и изашли су на врх што овај наш успон чини још успијешнијим. Након дужег одмора крећемо назад и спуштамо се истом стазом до превоја Седло. У сам сумрак улазимо у аута и пуни утисака крећемо пут Требиња.
Извјештај: Срђан Домазет
Фото албум: Данко Карић
Фото албум: Брано Јанковић
Фото албум: Срђан Домазет
0 коментара