Наставак кондиционих и техничких припрема за експедицију на кров Европе, Елбрус (5.642 м) и Kазбек (5.033 м) водио је овог пута у срце Проклетија. Циљ је био зимски успон на Маја Језерце (2.694 м), највиши врх Проклетија и цијелог Динарског планинског система.
Успон је започео од локалитета Застан, још у раним јутарњим сатима и по мраку. Ова тура била је и посебан тест издржљивости – директно из аутомобила, без сна, кренули смо на захтјевни успон.
Благи мраз нас је разбуђивао, а чеоне лампе освјетљавале пут кроз снијег док је тишина планине прекидана само шкрипом залеђеног снијега под ногама.
Зимски амбијент Проклетија дјелује сурово и величанствено у исто вријеме – стрме падине, залеђени терени и непрегледна бијела пространства на мјесечини подсјећају колико је ова планина дивља и захтјевна. Kако је свитало, високи врхови полако су излазили из таме, а први зраци сунца угријали су промрзле прсте и обасјали снијегом прекривене гребене.
Kретање према врху захтијевало је сталну концентрацију и сигурну технику кретања. Сваки корак морао је бити стабилан. На појединим дионицама наилазили смо на трагове недавне лавине, што је додатно појачало опрез и подсјетило колико су зимски успони озбиљан подухват. Процјена терена и потенцијалне опасности од нових лавина била је неопходна током кретања.
Долина Језера прекривена снијегом, као и ход по залеђеним језерима чије обрисе и не препознајемо, представљају додатни изазов. Стрми нагиби и промјењиви услови на планини – од јаког мраза до снажног сунца које се у рефлексији са снијегом и вјетром претвара у озбиљну опасност од опекотина – захтијевају добру припремљеност и опрезност.
Са врха Маја Језерце пружа се импресиван поглед на готово цијели масив Проклетија. Оштри врхови и дубоке долине смјењују се, а снијегом прекривени гребени дјелују још суровије и величанственије. У таквом амбијенту јасно се осјети снага и дивљина Проклетија.
Повратак са врха захтијевао је додатну концентрацију и опрез. Стрмији дијелови руте савладани су отпењавањем, пажљиво и уз међусобну контролу чланова тима. Иако су услови били зимски и захтјевни, силазак је обављен без кориштења технике абзајла, ослањајући се на сигурну технику кретања и искуство стечено на сличним успонима.
Свака оваква тура подсјети нас зашто се изнова враћамо планини. Дуги прилази, корак по корак, хладноћа, умор и неизвјесни услови дио су пута који води ка великим циљевима. Проклетије су нам још једном показале своју дивљу љепоту и снагу, а нама оставиле ново искуство и додатни мотив за наредне кораке. Са новим искуством и још већим поштовањем према планини, настављамо припреме за наредне изазове – предстојеће успоне.
0 коментара