Прије тaчно стотину година (1922.) словеначки планинар Алојз Kнафелц увео је у употребу једнообразну планинарску маркацију – бијелу тачку с црвеним прстеном. Та се ознака, позната као Kнафелчева маркација, и данас примјењује у свим земљама које повезује Динарско горје и један је од препознатљивих симбола планинарства у бившим југословенским републикама.

Алојз Kнафелц

Након Првог свјетског рата Словенско планинско друштво (СПД) одлучило је успоставити стандардизован начин означавања планинарских путева. У циљу стварања јединственог система обиљежавања путева Туристички клуб Скала (сло.Turistovski klub Skala) организовао је крајем 1921. маркацијски течај. Водио га је планинар Алојз Kнафелц, који је 4. марта 1922. на Главној скупштини СПД-а изабран за начелника Одбора за обиљежавање стаза. Kнафелц  је на темељу приједлога и експеримената формирао јединствени знак – бијелу тачку с црвеним прстеном те увео јединствену усмјеравајућу плочу  црвене боје с бијелим натписом. Већ у прољеће 1922. покренута је у Словенији акција обиљежавања свих словеначких планинарских путева новим маркацијама и усмјеравајућим плочама.

Алојз Kнафелц (Шмихел при Новом Месту, 23. јун 1859. – Љубљана, 26. април 1937.) радио је као наставник, а затим као планер те је био укључен у изградњу жељезнице у Словенији. Kада је 1900. пресељен у Вилах тамо је био један од оснивача подружнице Словенског планинарског друштва. Између 1906. и 1915. радио је у Трсту, а затим до пензионисања 1922. године у Чешкој и у Загребу. Године 1923. сам је обојио цијели Аљажев ступ на Триглаву, један од најпрепознатљвијих симбола Словеније. Нацртао је бројне планинске карте, укључујући карте Јулијских и Kамнишких Алпа, те карте Бледа и Рожа.

Планинаски весник, 7/1922:


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.