Рано буђење у јесен свима пада врло тешко и често га прати оно неизбјежно питање: „Шта ми ово треба?“. Да се устајем у 5 сати и да и тај једини слободан дан у седмици добијем упалу мишића.

Претходне недјеље походили смо планину Црвањ у Невесињу и њен највиши врх Зимомор (1920 мнв). За све нас који смо кренули ово је први успон на ову планину а наши водичи били су чланови ПЕД „Зимомор“ Дејан Жерајић и Марко Лакета. Кренули смо у 7 сати из Невесиња до села Горња Бијења одакле је почетак стазе за Зимомор. Стаза је добро маркирана и није технички захтијевна па је идеална за све који тек почињу са активностима у природи. „Ливадарење“ што би рекли планинари. Од самог почетка пружа се величанствен поглед на сјеверну страну Вележа и овдје обилује бор и храст, а остатак стазе је пејзаш који добрим дијелом подсјећа на Волујак. До самог врха пјешачили смо нешто мање од 3 сата, одакле мања група наставља на врх Шимун, а остали се враћају истом стазом назад. Иако су ти дани били изузетно кишовити за Невесиње, планина нас је наградила лијепим временом али и блиским сусретом са срнама које су, ненавикнуте на присуство човјека, нестале трком као да не додирују земљу. Велика награда за нашу оданост планини!

И као што рекосмо на почетку текста, свима нам је тешко устати из топлог кревета и мрзнути се на хладном новембарском вјетру, али овај пут бити зимоморан у нашем ријечнику значи нешто друго – вољети Зимомор.

Извјештај: Марко Мркаић

Фото: Милијана Милошевић, Анкица Барзут, Радош Табаковић, Марко Мркаић.


0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *