Кањон ријеке Мртвице је, између осталих, једно од омиљених одредишта планинара „Вучјег зуба“ те се због тога, скоро сваке године потрудимо да овај излет не прескочимо. Тако је било овог маја мјесеца, када смо се, нас 15, упутили ка овом прекрасном природном амбијенту.
Требиње је град изузетно повољног географског положаја и на већину атрактивних црногорских планинрских дестинација стижемо у року од 2 3 сата. Кренули смо ујутро у 7ч испоред хотела Леотар са 5 аутомобила, и уз пар сачекивања до кањона стигли око 10.30ч када смо и кренули у шетњу. Вријеме је било идеално за шетњу, дјелимично облачно уз температуру око 20 степени.
Мај мјесец на овом подручју донесе углавном нешто влажније и топлије временске прилике, али су количина и снага воде која на пар мјеста прави високе водопаде импозантни.
Уз пут до свог одредишта, заустављали смо се за фотографисање и обилазак атрактивних локација као што су Данилов мост, капија жеља, мртвичке греде, стрме стијене непосредно прије популарне плаже која је тог дана и била наш циљ. Након осам километара лагане стазе, али која захтијева одређен ниво концентрације и опреза због близине вертикалних дубоких провалија, стигли смо на плажу која дјелује као да ју је онај ко је креирао овај предио управо намијенио као одмориште за намјернике који настављају стазом даље када прави успон тек почиње према селу Веље дубоко.
Иако ће вам многи планинари рећи да нерадо посјећују исту локацију или врх више пута, ја ипак тврдим да је ово врло корисно. Посебно за оне који желе да неку регију боље и ближе упознају и забиљеже одређене појаве или прате посјећеност и популарност мјеста, што је случај са мном. Када је кањон Мртвице у питању, примјетила сам да га неупоредиво већи број људи, туриста, планинара, школараца, пензионера посјећује организовано, а оно што радује јесте чињеница да Мртвица тиме није ништа изгубила. Напротив примјетно је одржавање стазе, јасни путокази, као и уређење куће на стази у којој сада можете попити кафу, ракију сок и одморити се јер су је домаћини прилагодили у својеврсан планински ресторан/кафић.
Шетњу смо прилично уморни завршили око 16ч када смо се упутили назад уз незаобилазну кафу у Подгорици, а након тога свако својим путем до куће 🙂
Кратак осврт на излет сачинила: Тања Томић Шкеро, организатор и водич излета
Фотографије: Владимир Килибарда, Рада Милинић и Љиљана Обрадовић
0 коментара