У циљу афирмације планине Бјеласнице, поред  акције „Мотка“, ове године по први пут је у план активности ПД „Вучји зуб“ укључен успон на њен други по висини врх – Сиљевац. Иако висок скромних 1297 метара, успону се приступило озбиљно због чињенице да се савладава висинска разлика од 1047 метара, да се ради о изразито кршевитом терену и  да стазу треба пронаћи на лицу мјеста. Постојала је варијанта да се на успон креће из Драчева, путем за Корлати, али пред сами полазак одлучујемо да на успон кренемо из Дубљана.

Око пола девет смо у Дубљанима, укупно тринаест планинара,  укључујући и два члана ПД „Соко“ Љубиње. Пролазимо кроз село и мјештани нам орјентационо показују правац кретања. Док разгледамо планину тражећи најповољнији смјер, појављује се Здравко, мјештанин, који се понудио да нам буде водич. Прихватамо, сачекаћемо да се спреми, што се показало као добар потез. Тројица „зубова“ одлучују да не чекају водича и крећу  најкраћим путем директно према врху. Остатак групе, предвођен Здравком, креће мало прије девет сати. По изласку из села група слиједи једва видљиву стазу – остатак пута за село Корлати и стаје у масиву Бјеласнице.  Пут је мјестимично очуван, на мјестима  уништен ерозијом или зарастао, али водич сигурно изводи групу на зараван, одакле се скреће улијево, ка врху гребена.  Крећући се гребеном мјестимично широким свега пар метара група нешто иза дванаест сати излази на  врх, гдје их чекају тројица планинара који су успјели да пронађу пут кроз лавиринт стијења и шкрипова.

А за  уложени напор – слиједи награда у виду несвакидашњег погледа. Видљивост је  фантастична, бољи дан за успон тешко да смо могли изабрати. Као на длану Попово поље, масив Бјеласнице, Требињска шума, Бобани, Љубињско поље;  Прењ и Вележ ту надохват руке; далеко на хоризонту – „сарајевска“ Бјелашница, Волујак и Биоч под снијегом, Дурмитор, врхови Орјена, назиру се обриси Проклетија; на југу – море, острва све до Ластова.   Због датума успона очекивали смо хладно вријеме и адекватно се припремили, а сада уживамо сунчајући се.

Уживајући на врху и не опажамо како брзо пролази вријеме, око 14 часова полазимо назад. Четворо планинара одлучује да у Дубљане сиђу пречицом. Силазимо без журбе, Џони као претходница на мјестима просијеца пут. Са падом мрака уморни, али задовољни, стижемо у село.

На крају, још једном да захвалимо водичу Здравку, без њега би овај извјештај сигурно био другачији. Надамо се да ће ова акција постати традиција; и да ћемо до „Сиљевца 2012“  поправити стазу, а у догледно вријеме је и маркирати.

Видимо се на Сиљевцу 2012. године; а дотле – да смо здраво!

Извјештај сачинио:

Мишо Ковачевић

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.