У недјељу (09.08.) касно увече вратили смо се са овогодишње експедиције Алпе 2015. План је био попети четири алпска врха: Гросглокнер, Мон Блан, Матерхорн… С обзиром да смо на експедицију отишли изузетно добро припремљени, према очекивањима кренуло нам је добро. Након пута од 900км дошли смо у подножје Гросглокнера 3798м, одакле смо се исти дан попели на врх, саврладавши без проблема 1900 метара успона. Након ноћења у дому силазимо пратећи временску прогнозу за планине око Червиње (Матерхорн и Брајтхорн) која је за наредне дане била неповољна.

Ипак „отвара“ нам се Мон Блан и одмах крећемо ка Шамонију. Ту ноћимо у кампу и ујутро одлазимо ка жичари. Пратимо прогнозу која се опет мијења, тако да нам за успон умјесто три остају само два дана. На жичари сазнајемо да зубчасти воз не саобраћа ка Мон Блану што нам продужава успон за преко 500 метара тако да тај дан морамо савладати преко 1300 метара успона. То нам не би био проблем, али већ око 1 сат послије поноћи морамо наставити ка врху и савладати преко 1600 метара успона.

Ипак, крећемо ка Тет Русу и тај успон савладавамо брзо, сви се осјећају добро, већ смо сигурни да ћемо сутра имати снаге за завршни успон.

По доласку на Тет Рус на стази нас дочекује Шерпас који ради у дому са информацијама о ситуацији на кулоару и око њега. Ситуација није нимало добра,  дом на Гутеру је опет затворен, људи се евакуишу  хелихоптером, одрони су стални чак и ноћу, не само у кулоару већ и по рути која води поред кулоара. То практично значи ако би кренулу даље,  три сата би били у константној опасности од камења који се одрања по стази. У међувремену нам прилазе два француска полицајца који се ту налазе због наведене  ситуације и они нас такође упозоравају на све опасности које нам пријете и сугеришу да одустанемо од даљег успона. Након што су нам узели податке и број телефона љубазно су нам саопштили да нам не могу забранити да наставимо, али да у том случају ми преузимамо сву одговорноста за наставак успона. Поред наше, било је још неколико планинарских група, а у дому само десетак људи. Гледамо у кулоар који је непрестано активан. Није нам требало много да схватимо да се даље не може и да је најбитнија безбиједност те да нисмо спремни на толики ризик. Као и сви остали алпинисти и ми ипак одустајемо од успона. Следећег јутра рано силазимо на жичару.

По силаску у Шамони доживљавамо још једно разочарење. Наиме, временска прогноза за све врхове које смо планирали пењати је лоша. Слиједи и до пет дана лошег времена. Одлазимо у Червињу да искористимо још тај један лијеп дан како би се дивили величанственој стијени Матерхорна.

Након ноћења у Червињи одлазимо ка Словенији јер је једино ту било лијепо вријеме. Одлучујемо да пењемо Манграт 2679мнв , врх на граници са Италијом. Навече долазимо подно планине гдје и ноћимо. Ујутро одлазимо до мјеста гдје почиње чувена италијанска ферата ка врху ове планине која се иначе налази у Триглавском националном парку.

Разочарани због дјелимичног неуспјеха експедиције,  уживамо у пењању ферате јер до сада у оквиру алпинистичких активности дио екипе није имао прилику за такво искуство. Након силаска одмах крећемо ка Требињу.  

Иако се у високим планинама понекад исплати преузети разуман ризик, тиме што смо одустали поступили смо правилно јер су одрони и неуобичајено високе температуре на тим висинама овај пут били превисока цијена.

Учесници експедиције: Милорад Јовановић и Радош Милошевић – ПД „Волујак“ Гацко, Ивана Табаковић, Данко Карић, Дарко Шпец, Марко Укропина и Игор Шкеро – ПД „Вучји зуб“ – Требиње.

Организатор и вођа експедиције – Игор Шкеро.

Експедицују су значајно помогли: Град Требиње, Свислајон Требиње, Хотел Леотар и ЕуроХерц осигурање

До следеће експедиције ДА СМО ЗДРАВО!

Извјештај саставио: Игор Шкеро

Категорије: Извјештаји

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Планинарско друштво „Вучји зуб“ почетком августа организује експедицију  Алпе 2015.

План експедиције је да седам чланова (пет из требињског ПД „Вучји зуб“ и два из  ПД „Волујак“ Гацко) обиђу 4 врха и то:  Гранд Парадизо 4061мнв највиши врх Италије или Гросглокнер  3798мнв највиши врх Аустрије, Брајтхорн 4164мнв који се налази на граници Италије и Швајцарске и пење се са италијанске стране, Мон Блан 4810 мнв Француска који се пење уобичајном  Гутер рутом као и Матерхорн/ Монте Червињо 4478мнв на граници Италије и Швајцарске,  предвиђено је да се пење са италијанске стране и овај врх ће покушати да освоје четири искуснија члана екпедиције. 

Ова експедиција биће прилика за први успон алпиниста из овог дијела Херцеговине на Матерхорн који важи за један од најзахтјевних врхова свијета као и значајну ставку у каријери сваког алпинисте. 

Ово је друга самостална екпедиција коју организује наше друштво, а предвиђено је да траје 10-13 дана (због непредвидивих временских прилика). Полазак је планиран за 1. август али ће због тренутно неповољних временских прилика на Алпама бити одложен за неколико дана.

Напомињемо да су у току протеклих годину дана обављене све неопходне припреме за ову експедицију. Припреме су подразумјевале успоне на високе планине у земљи и окружењеу у зимским као и у љетним условима.

„Наш поновни поход  на Алпе испланирали смо тако да постепено напредујемо и аклиматизујемо  се.  Надам се да ће се заставе требињског Вучјег зуба и гатачког Волујака поред Мон Блана завиорити и на Матерхорну и да ће нам ово свима бити једно значајно алпинистичко искуство. Сигурност учесника ће нам бити на првом мјесту, с тим у вези поред  стандардне опреме за овакве успоне набавили смо и додатну опрему за комуникацију и кретање (радио станице и ГПС уређаје са трековима)“. Рекао је Игор Шкеро предсједник ПД „Вучји зуб“  и вођа експедиције.

Чланови експедиције су: Ивана Табаковић, Милорад Јовановић, Радош Милошевић, Данко Карић, Дарко Шпец, Марко Укропина и  Игор Шкеро.

Експедицију су до сада значајно помогли: Град Требиње, Свислајон, Хотел Леотар, Еурохерц осигурање.

Категорије: Обавјештења

0 коментара

Оставите одговор

Avatar placeholder

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.