У недељу, 07. априла у Херцег Новом је одржана већ традицоинална трка карића „КарОтрц 2024“. Трка се одржава у склопу прославе Празника мимозе и машкара, обично у марту, али је ове године због лошег времена двапут одгађана. Дужина стазе је око 700 метара, старт код Градске кафане, циљ на Шкверу.
Наш град су на трци ове године представљала три такмичара – Милош Милошевић и Жика Драпић, који су редовни учесници, и Славенко Вукасовић, коме је ово прво учешће. Милош и u су наступали у такмичарском дијелу, дисциплина К1; Славенко у ревијалном, маскиран као Супер Марио. Писац ових редова се прошверцовао као тренер и техничка подршка (стручњак!!!), а било је и навијача – чланова породице и пријатеља; тако да смо били буквално на домаћем терену.
Већ од девет сати почело је окупљање такмичара код Градске кафане, пријаве, регистрације, добродошлица уз музику, приганице и чашицу ракије. На старту се окупило преко 120 карића, најразноврснијих облика, битно је испунити пропозиције што се тиче материјала и куглагера, а остало је ствар маште. Било је ту правих умјетничких примјерака, али и неких који су склепани вјероватно само неколико сати прије старта. Није битно, само нека се котрља. Уз овације је дочекана екипа „Ćiro Got“ са вишесједом у облику парне локомотиве; главни кандидат за титулу најоригиналнијег карића. Ту је и популарни Рамбо Амадеус са својим карићем марке „ФАП“; прошле године је био озбиљна конкуренција Милошу, ове године га је Милош напросто одувао. Најстарији учесник и ове године је Новљанин Зоро Маринети – 77 година; свака част!
Пошто је ово озбиљна трка, прво треба проћи захтјеван технички преглед. И, тачно у 11 часова креће прва – пробна, али и ревијална вожња. Прилика је то да се упозна и осјети стаза, уоче и отклоне недостаци на карићима, добро забави. Гледаоцима поред стазе – прилика да уживају у вратоломијама, посебно у горње двије кривине гдје је велики број такмичара, нарочито у дисциплини К2 имао проблема у виду излијетања са стазе, ударања у заштитну ограду, гуме и бале сијена, окретања, испадања са карића и слично.
По завршетку пробне вожње слиједио је повратак на старт, краћа пауза; а тачно у подне стартовала је главна трка. Да све буде на нивоу, знак за старт даје стартерка на којој би позавидјеле и многе трке Формуле 1.
Први крећу такмичари у дисциплини К1; после њих – К2. Пошто се сад мјери вријеме, вози се брже, рискантније, атрактивније за гледаоце, али има и више инцидентних ситуација, без посљедица. Ове године организатори су увели новине у категорији К1; тако да су девет првопласираних такмичара ушли у полуфинале; након чега су возили следећу трку у групама по три; а првопласирана тројка – и финалну трку за прва три мјеста, што значи да су најбољи укупно четири пута прошли овом захтјевном стазом. После завршене трке у категорији К2, слиједила је ревијална вожња – такмичење за најоригиналнији карић; низ стазу се, испраћена аплаузима спустила и екипа у локомотиви, али и болид „Формуле 1“, техником која комбинује гурање и котрљање.
На Шкверу, на циљном платоу такмичаре и госте је забављао бенд „Milky way“, момци су прашили за чисту десетку; домаћини су служили ручак и освјежење; а онда је услиједила церемонија проглашења побједника по категоријама. Нећемо набрајати побједнике, држећи се олимпијског гесла „важно је учествовати“. Али, морамо ипак нагласити успјех нашега такмичара Милоша, који је, већ по традицији, освојио награду…питате се за што? Не морате знати, ево, рецимо, четврти, пети, шести.. и многи други је нису освојили! А колико је био супериоран, види се и по томе што је у знатној мјери покварио, а уједно и поправио свој прошлогодишњи резултат. Ето – и то је могуће! Ту је награда – лења пита у облику повеће корњаче из „Јокине кужине“, али и специјална награда – пуж! Обзиром да је вишеструки освајач, организатори би требали размислити и о додјели неког пехара у трајно власништво!
Да не бисмо имали проблема око преношења хране и животиња преко границе, доносимо одлуку да се пита подијели и поједе на лицу мјеста, а пужа пуштамо на слободу у прву жардињеру.
И тиме смо привели крају још један успјешан наступ у Херцег Новом. Надајмо се да ће нас идуће године представљати више такмичара; а за размишљати је о организацији сличне трке у Требињу.
Дотле – да смо здраво (и нека се котља)!
Извјештај: Мишо Ковачевић
0 коментара